Prosvetni glasnik

школски летопис

1029

нији, те с тога и дужи. И ето зашто нас ова непрактичност наша, овај нехат и неумешност у иримени науке на живот, мора бацати у бригу: јер оно казује ниже, мање савршенство и неподобност за напредак. Зато ово добро морамо запамтити и насгојавати, да се барем у омладине наше развијају ове културне особине: вредноћа иаи радљивост и рад промишљен, с применом наука и вештина у нослу. А за ово опет не само што сва настава, домаћа и шкодска, мора бити ра-зумљивија и пријањати више за срце и више утицати на живот, него се што више мора ширити и иисмемост , која је носидац овога напретка. Зато сви напредни народи данас и теже томе, да свако чељаде, и мушко и женско, научи да чита и пише. Јер без овога средства за даље образовање и самообразовање не може ни бити јачега напретка. Отуда је и дошло оно, да се по писмености у једној земљи мери напредак њен. У нас се, на жадост, и ова писменост веома сноро шири, па се и она злоупотребљава за пискарање тужаба и грдња по политичким новинама и читање партијских листова, који говоре једино о некорисним подитичким стварима и све ствари процењују криво, са свога страначкога гледишта. И то је опет за другу бригу; јер тако и од ово мадо писмености имамо готово више штете него вајде. И зар није за бригу и за озбиљно размишљање кад видимо, да се данас и разборитости и праве честитости надази много више у још неписмених, старих типова него у многих високо образованих и у свега иисменога продотаријата ?... Тако дакле ми имамо три дужности: 1) да гииримо аисменост; 2) да преко ње ширимо араву науку и уметност; и 3) да се старамо да се то одмах и аримењује у животу: и то у материјалном погдеду, што се тиче набавке намирница за живот, и у погдеду умном, што се тиче бољега разумевања живота свога и ирироднога и ослобођавања од предрасуда и сујеверица, и у погдеду моралном, што се тиче односа човекова према другим људима и према цедоме друштву иди држави, те да се одмах свак навикава: да чини другима оно што је рад да њему други чине и да ником не чини никаква вреда ни штете. Јер су то основни закони друштвене заједнице, без којих та заједница не може ни да опстане а камо ди да напредује. И отуда. се данас на ове морадне законе, морадни развитак и морално васпитање обраћа највећа пажња. Данас је утврђсно, да основна шкода са четири разреда иди године не може да да ништа честито и трајно. У њу црво још веома мадо деце и долази — тек једна трећина од све деце дорасле за школу ; а две трећине данас и не долазе у њу, него остају код своје куће потпуно неписмена и у књизи и у тако многим наукама и вештинама.