Prosvetni glasnik
1188 нросветни гласник
Они су дужни у року од три године положити тај иснит и онда постају редовни учитељи. Учитељи, који су свршили гимназију или богословију, зову се „привремени учитељи", имају плату као и кандидати и могу постати редовни учитељи, ако у року од три године положе испит из теорије и праксе недагогике. Редовнп учитељи су стални у свом положају и могу бити отпуштени само по одлуци дисциплинске комисије. Основна плата редовном учитељу је 1440 динара годишње и повећава се после пет година службе четири пута са 240 динара. Према томе редовни учитељи подељени су на пет класа и имају ове плате: V класа — 1440 дин., IV класа — 1680 дин., III класа 1920 дин., II класа — 2160 дин. и I класа — 2400 динара. Раније су учитељи неуредно примали плату одопштина; сада држава добија од онштине 450 динара годишње за сваког постављеног учитеља и онда се она стара за издавање учитељских плата из државне касе. Од плате се учитељима одбија 6% за опгати пенсиони чиновнички фонд. Ако после 15 годишње службе даду сами оставку, опи добијају годишњу пенсију, која износп '/ 40 од суме, коју су иримили за све време службовања. Пенсија за удовице и дену овако серачуна: удовица добија 7 3 а свако дете У 10 од пенсије умрлог учитеља; ако жена учитељева умре или је раније умрла, старалац прима за једно дете '/» очеве ггенсије, '/ 2 за два детета а ' 2 / 3 за троје и више деце. 2. Продужне школе. Оне су у свом рагличном облику наслеђе из ранијих иериода, када су стајале у високом уважењу и биле носитељке културе и образовања. И поред законске одредбе и буџетске помоћи оне нису имале успеха од времена по ослобођењу. Можда је томе крива недовољна спрема бугарских учитеља основних школа. Нови закон од 1909. године прописује обавезну продужну школу са две године учења за сву децу, која су свршила само основну школу. За њу се стара општина ау државни буџет за 1910. годину стављенаје као државна помоћ сума од 10 000 динара. 3. Васаитање и настава абнормне деце. Приватну школу за глувонеме отворио је 1898. у Софији један Немац; њој је доцније дата државна помоћ а у јесен 1906. претворена је у државни завод. Кад се спреме наставници, отвараће се у унутрашњости редом према потреби још друге школе за глувонеме. — После неких покушаја основан је у јесен 1905. године државни завод за васпитање слепих. Оба ова завода су интернати. Закон од 1909. године обухвата и ове заводе. 4. Прогимназије. Према школском закону од 1909. године прогимназија је наставак основне школе и чини општу основу за све средње школе, гимназије и стручне средње школе. Њоме су замењене раније грађанске или градске школе. Еако се добром показала ова замена,. види се из упоређења податка за 1898/99 и 1909/10 годину: