Prosvetni glasnik

РАДЊА Г.1АВН0Г ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

1111

Тај реФерат гласи: Г^лавиом ГТросветиом Савету. Питање о новом пздању латинско-српског речника Ј. Таорђовића иостало је данас, када је прво нздање, од 1886 године, растурено, и када је у из гледу још много већа тражња но до сада, веома акутно. Потппсани јасно осећају са колико Је много права то круппо школско питање стављено на дневни ред. Потреба за латинским речннком тако је иминентеа и, надамо се, за свакога несумњива да се не мора нарочито ни истицати. Добар је латински речник најважнији услов за успешно изучавањо латинског језика у средњим школама. Он треба да буде, исто тако, иолазна тачка за нзучавање класичне Филологије и на универзитету, на коме се сада науком о старинп бави једаи врло угледан број студената. Најзад, један латннски речнпк, израђен ио лахтевима модерне лексикограФије, добро ће доћп свакоме који ради на историјско -Фвлолошким наукама, и свакомс човеку од нера уоиште. Речник Јована Ђорђевића пмао је задатак да задовољи, углавном, школску потребу. Аутор његов, који у нсторији класпчног образовања у нас има врло истакнуто место, унео је био у свој посао вољу н истрајност која се мора респектовати, и потиисанн са признањем истпчу његове заслуге за класичну наставу у Србијп. Али иоред свега реснекта, морају се на овом месту истаћи два момента, који смањују вредност Ђорђевићевом речнику, и који чине његов положај у савременој класичкој науци и савременој методици, сваким даном све вишс, тешкнм и немогућнм. У 'Борђевићевом је речнику, пре свега, још онда када је нубликован, било многпх, и често врло крупних, методских и стварних погрешака. Друго, и када не би постојало ове замерке, наука о старини учинила је, кроз 24 године од иоследње публикације, прогрес који се не сме игнорисати, и који и најбољи речник из онога времена чини непотиупим и долом погрешннм и застарелим. На основи свога искуства и па основи неколико оисежнијих проба чнњених, местимице, по целом рочнику, потписанн су све недостатке у 'Борђевићевом речнику класиФиковали, и на овом месту износе главне погрешке односно групо погрешака. 1. Метод није сталан и одређен. Принциип по којпма се врши избор лема (артикала) пису увек исти. Због овога се десило да су, с једие стране, унесене у речннк речи које се налазе само у врло удаљенпх писаца, или у фрагментима, или су то, најзад, глосе које, као апа& б1дгјџе)>а, пмају само граматичке и антикиарске вредности; с друге стране изостале су речи које се налазе у ппсаца из најбољег времена и најбољег квалитета; 2. Просечна величина појодиних артикала није одрођена: дуисина артпкала често стоји у обрнутој сразмери са вредношћу и Фрекиенцијом дотичне речи; 3. Значења речи обележена су местимице нетачно и ногрешно. Семасиолошке студије ауторовс често су једностране, научни апарат доста ограничен. Нема трагова о спстематској употреби сиецијалне литературе. И ако стална тежња ауторова да нађо ирецизан и правилан српски пзраз, заслужује свако иризнање, ипак бп се, у томе погледу имало још доста да уради и да се, ире свега исцрие веома важна терминологија у Даничићевои и Вуковом нреводу Старог и Новог Завета; 4. Етимологија је чзсто нетачна и несавремена, а још много чешће о њој није ни вођено рачуна. За ово иије крив толико сам пок. 'Ворђевпћ, ко.шко околпост што су пре триестак година етпмолошке студије биле тек у повоју п етимолошки анарат још примитпван и непотпуи;