Prosvetni glasnik

1128

11Р0СВКТНИ Г.1АСНИК

Али се показала и жалосна истина: да јо нас веома тешко загрејати за ову одвише корисну и носве практичну установу; да смо ми „нлехана Фуруна", те и кад се загрејемо за шта, ми се веома брзо расхладимо; и, на послетку, да смо ми .још на оном ниском ступњу развитка, где се „због Николе мрзи и на Светог Николу" и где би се сваки, по највећем идеалу народа нашега Краљевићу Марку, за инат и потурчио... Штета је само, што у овоме није одвојила ни шггелигенција народа нашега; а то је оиет нов доказ, да. народ наш уопште збиља није много измакао од онога доба, кад за писменост није ни знао, и кад му је жупаниско уређење државно било идеал. * * * Да сумирамо све. Продужне су школе потребне свакоме народу, који хоће да рашири нисменост у масу, те да свако чељаде и мушко и женско уме да чита и пише; а оне су још нотребније младим народима, у којих је и сама писменост у своме почетку, школе недовољне а маса народна јако изостала иза општега светскога прогреса и у свему прммитивна. Оне су по томе и за нас од големе потребе. То се увидело одмах, чим је почело да се води рачуна о народу самоме, о маси његовој и о прослећивању њеном. И што се у политичком развитку државе његове власт све више децентралисала и преносила на њега, то се све више увиђала и лотреба проевећивања његовога; и мудро је било, да ово двоје иде упоредно и у правој сразмери: да се власт у толико само децентралише, у колико се народ нросвећује; и што се више просвећује, да се и власт постунно све више преноси на њега. Ми нисмо радили тако; него колико смо с једне стране отимали власт за народ, у толико смо с друге стране у просвећивању његовом ударали назад. Нрво уређење нродужних школа у нас имало је несумњиво и својих мана; али оне нису биле ни приближно толике, да бисмо их због њих морали укидати. Главни.је мане њихове биле су несумњиво ове: кратко време, узимање радног дана на штету редовне школе, одредба минимума од 10 ученика, велика непрактичност (претрпаност и неодабраност) програма и бесплатан рад у њима. Али су се све оне ласно могле избећи. Могле су се одмах узети за рад и Недеље с празницима, када би и газде и „мајстори" пре допуштали својим „шегртима" да долазе, у школу него радинм даном. Могло је и Мннистарство изменити свој распис о минимуму од 10 ученика, те да се оне отварају и онде где их је мање од десет. Могао се и програм поправити и истаћи за главно; понављање и утврђивање онога знања изнесенога из основне школе, па тек после, колико се где може проширивање тога. А за награде наставницима збиља су се могле измислити барем какве похвалнице.