Prosvetni glasnik

1132

НРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

Даклс, ни из блиских села дошлн сге пешке; они из даљих довезли су се колима; а ученици из места, где нристају лађе, допловили су лађом. Упамтите, децо, да се идење из једног места у друго било пешке, било колима, бидо лађом, зове путовање. Путовпње је према томе кретање по земљиној површини из .једног места у друго. Ваши родитељи и рођаци умели су вас довести у Шабац с тога, што су знали пута, јер су чешћим нутовањем научили, на коју страну и у ком правцу треба ићи, да би из свог места дошли овде. Да нису знали пута не би вас могли довести него би залутали и стигли у неко друго место, у које нису пошли. Еад су вас ваши старији оставпди овде и отпутовали својим кућама јесте ли се одмах умели кретати но вароши? Нисмо. Зашто, Петре? Зато што је Шабац велики и има много улица, па смо се често пута у њему загубили не знајући, где нам је стан. А јесте ли одмах могли наћи нашу школу? Јесмо, нисмо. Тако је. Они који су са станом у близини школе могли су одмах упамтити, где је она, а остали нису. Нека устану они, који нису могли нрвих дана лако наћи школу! Ученици устају. Реци ми ти, Никола, ио чему си се управљао, кад си од куће ишао у школу? По црквеном торњу. Зашто? Зато што се он види од лоје куће и нз целе вароши, а школа је у истој улици, у којој је и црква. Добро, седи! А ти, Павловићу, како си налазио школу? По цркви. Према чему си се упраиљао ти, Милошу, кад си ишао од куће у школу? Према црквеном торњу итд. Седите сви! Ето видиге, многима је од вас црквенн торањ служио као путовођа да нађете школу и идете по вароши. Он вам .је показивао у којем правцу и на коју страну треба да идете, да бисте дошли до школе. Без њега бисте се много намучили и често бисте пута залутали. Али кад путујете по читавом једном срезу или округу, или по целој нашој отаџбини, где наилазите на брда и планине, потоке и реке, села и градове, онда вам за одређивање правца пута не би могао нослужити црквени торањ, нити какво брдо или планина, јер се ти земљописни предмети постенено појављују н ишчезавају иза округлине земљине. Ви бисте залутали и загубили се у непознатоме крају, а то би било и са сваким човеком, који путује негде, а не зна пута, којим треба ићи. Да се то не би дешавадо т.ј. да би се људи могли сдободно кретати но земљиној површини, како по копну тако и по мору, потребно је, да увек могу одредити међусобни подожај појединих земљонисних иредмета, као и свој подожај према њима, а да би то постигли људи су замислиди на небеском своду четири стадне тачке, према којима се управљају, кад путују по свету. Те замишљене тачке на небеском своду зову се стране света. Јесте ли у основној школи учиди о странама света? Јесмо. Кодико сте страна научили? Четири. Које, Мидораде? Исток, запад, север и југ. Добро је, седи! Упамгите, да се то четири стране света,