Prosvetni glasnik

1137

«унце рађа) и залазиште (тачка у којој оно залази) само су 8 марта и 10 септембра у правој источној, односно западној, тачки на небеском своду. А у све остаде дане те тачке одмичу од правог истока и правог запада приближпвајући се северу иди југу. 0 овоме кретању сунчеву ви ћете учити додније. Ја сам вам га поменуо стога, што сам хтео да вас уверим, да се иомоћу сунчева рађања и задажења не могу тачно одређивати стране света. Према томе једино је подесно доба, за одређивање страна света по Сунцу, иодне. У подне се Сунце увек налази тачно на југу т.ј. у иравој јужној тачки неба. А знате ли, ви, кадјеподне? Знамо. Кад? У 12 сати. По чему знате, кад је 12 сати? По часовницима. Има ли когод од вас џепни часовник? Ја, ја, ја. Извадите своје часовнике и видите, колико је сати! Колико је на твоме, Марко? 11 сати и 25 минута. На твоме, Јовапе? 11 сати и 30 минута. А на твоме Марковићу? 11 сати и 40 минута... итд. Раде ди ваши часовници једнако? Не раде. Па кад не раде једнако хоће ди сви показивати 12 сати (нодне) у истом тренутку? Неће. Тако је. Према томе подне се не може одредити по часовницима, јер они не показују исто време; .једни иду унанред, а други заостају. Ако је дан ведар и школско двориште пространо и сунчано наставник може извести ученике из учионице и у дворишту одржати ово нредавање. Тоје могуће с тога, што је ово нредавање једно од првих, те ће на њ наставник доћи око подовине септембра, а у месецу септембру има доста леиих и ведрих дана. За време од 3 / 4 сата, колико траје наставни час ученици ће моћи видети крегање иглине сенке од запада на исток, дакле, супротно правцу нривидног кретања сунчева. Сем тога, ако наставник буде пред свима обележио дужине сенке у почетку и на крају часа, запазиће да се сенка у неколико смањила ако је час до нодне, а повећала ако је после подне. Да бисте одредили право подне тј. тренутак, у којем сунце има највећу висину на небу и стоји тачно на југу, ви ћете се послужити «правидом, коју сваки од вас може сам направити и с њоме радити. Наставник износи нред ученике таблу за цртање, на којој је разапет један лист пртаће хартије. Нахартији је описан круг, у чијем средишту стоји уиравно пободена илетућа игла. Ово је та справа. Добро разгдедајте!Видите л.и је сви! Видимо. Да ли бисте је умеди сами начинити ? Умели би смо. Како, Петре ? Петар ћути. Па шта је ово ? Наставник иоказује таблу за цртање. Табла за цртање. Шта је на њој разапето? Л.ист цртаће хартије. Каква је геометриска сдика описана нахартији? Круг. А шта је пободено у његово средиште? Пдетућа игда. Добро је, седи! Дакде, справа за одређивање тренутка, кад је право подне добива се, кад се на табли за цртање разапне лист хартије; на том листу опише •се круг и у његово средиште управо се нободе пдетућа игла. Тако просветни гласнвк, II књ., 12 св., 1910. 75