Prosvetni glasnik

наука и настава

1157

хватадица у биљака што једу инсекте (дрозера ); ну сродност обе врсте кретања је очита. Код црва, морских звезда и сдичних животиња, чије је цело тело нокретљиво и чији су живчани чворови јаче развијени, кретања .су већ нешто сложенија и целисходнија. Још дубље на стененицама животињског царства налазимо животиње сасвим без живчаног система, као што су једночеличне аротозое, н. пр. инфузорије, амебе итд. Ма да се ове животиње састоје изједне једине покретљиве ћелице, оне ипак имају много пута органе за кретање (лелујаве трепље). Један део њихове ћеличне протопласме је скупљив, слично као у мишића. У исто време оне осећају надражаје и реагују често пута врло целисхЈ^ко. Као што је Енгелман доказао, оне могу образовањем т. зв. ваздушних вакуола, ваздушних мехурића, да мењају свој положај, ради одређених сврха. Из ових чињеница увиђа се нешто веома значајно. Основи осећа.ја и кретања налазе се већ у животу најпростијег живог бића или елемента живота ј ћелици. Ћелица је дакле већ сама по себи веома сложен живи организам. Новија испитивања показују да је њена микроскопска. грађа ванредно ситла и многоструко диФеренцована. Ираизвор живота не може се дакле, као што се пређе мислило, наћи у ћелици. Он лежи много дубље скривен у њеним најтананијим састојцима, које наш данашњи микроскоп и наша данашња техника ни из близу нису савладали. Тамо позади лежи скривена нагађана механика живота, из које ће будућност одгонетнути можда порекло осећаја и кретања, као и самохрањења, растења и размножавања. Тада ће се можда пронаћи како је из физичких и хемиских закона неор^анског света постао жпвот са његовом нсихоЛогијом. Ну привремено се морамо још зауставити и скромно рећи„Ми то још не знамо'. Биљни свет се такођер развио из праћелица, али без живчаног система. Па ииак показују биљке реакције, које су врло сродне са осећајима и кретањима појединачних ћелица, а које се у новије време по Лебу називају троиизмима. Ми видимо биљке да траже целисходно свеглост, да се повлаче, склаиају и т. д. Ми видимо, као што поменусмо, биљку мухоловку (Бгозега) где обухвата и исисава мале инсекте, и то без икаква трага од лшвчаиог система. Реч „тропизам" (кретање ка светлости итд.) звучи истина врло лепо и просто, али је ипак само реч, а хтети њоме протумачити инстинкте или чак и пластичну психологију виших животиња, то не иде. Из нашег кратког нацрта види се да нема оштре границе између прапсихологије нросте ћелице, у којој су сва чула недиФеренцирана, појављујући се се са кретањсм заједно стонљена у једиој громуљици — и највише психологије човекове. Сви могући прелазни облици спајају ову другу са оном првом. Даље се одатле види, да се најнре из органа примитивне ћеличне психологије образовао живчани систем, као