Prosvetni glasnik

1158

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

орган нсшто виших душевних подобности, а да се на још вншем ступњу духовне подобности даље развиде двома путвеима: 1. Наследним лаганим гомилањем сложених целисходних прилагођивања између осећаја и кретања, која по свршеном развитку индивидуе ту стоје као готови цели аутоматизми, готови да Функционишу. Ми их називамо инстинктима. Они су највећма развијени у споредној грани зглавкара (у инсеката, паука итд.). 2. Све већим нагомилавањем живчаних елемената у једном живч.аном средишту, мозгу, које је изнад свих осталих претежно. услед чега се подобност просте, индивидуалне пластичне реакције праћелице све већма. компликује, оснособљавајући јединку да се ноступно све боље прилагођава најразноврснијим околностима. То се постизава тим, што се комплекси надражаја спољнога света са свима евојим појединостима помоћу чулних органа нрикупљају у овоме великом мозгу, и ту се номоћу екФорије комбинују. Даље тим, што се ова нагомилавањаг и ове комбинације, услед обновљених чулних надражаја а помоћу кретања, у самоме мозгу све сложеније ирерађују. Отуда се дух све већма образу.је, као што то видимо код човека. Како је овај чудесни апарат успео да пронађе средства културе, којима се његова подобност рада још ухиљадустручава, већ смо поменули у почетку ових излагања. С немачког Петар М. Илић.