Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

1173

* Што се тиче ширине слога о томе техничка правила још нису одредила строге граниде. На ирпмер, највећа ширина једног слога не треба да буде шира од дужине 2'/ 2 Д° 3 азбучна реда. Нормална ширина слога не треба да буде шира од дужине реда који садржи 50 до 70 истих слова, а пајужа од 35 до 40 истоимених слова или до Х'/ г дужину азбучног реда: абвгдђежзијклљмнљоарстуФхцчћџш|абвгдђежзијклљм. У лраксн је највише уобичајено да се ширина слога одређује овако : 16, 18, 20, 22, 24 и 26 цицера. Дужина стране у већими случајева одређује се према ширини слога или самој цотреби односпо укусу. Заглавци или нормално одсгојање између речи треба да износи око две цетине дотичног кегла | (града илн величине слова). Уобичајено је да се на цр. код гармонда употребљава заглавак од 4 |. код цицера 6 а код цетита од 3 | пункта. По старијем правилу, узима се ширина малог н (полугеФпрт) као нормално заглавље. Код шиационирања (проређивања) појединих слова узима се шести или десети део дотичног когла као нормално одстојање (заглавље) између појединпх слова. Код петита или гармонда употребљава се за разређпвање појединпх слова у речима обично шпација од једног пунвта | а код цицера од 1 1 Д пункта. За разређивање редова највише со употробљава ироред од 2 пункта а најмање од 1 или 3 пункта. * Радп правилног слагања слова служи тзв. сигнатура, а то је онај зарез на предњој дужпни слова. Домоћу те сигнатуре, која се види с предње стране у врстачу и палцем осети, слагач је у могућности да свако слово правилно постави у врстач, а без да га мора загледати. Нри слагању треба иазити на ово правило: слагач при раду треба да стоји право и на средини пред сандуком; да тежину тела држи иодељено на обе ноге; не трсба правити неиотребне иокрете ни телом ни руком, јер се слагач при том неприметно п некорисно замара; за време слагања разговор треба избегавати, јер се при томе неприметно подкрадају грешке; исто тако мењање ноге треба пзбегавати, Јер се ноге неприметно криве кад тежпна тела не стоји на обема ногама. По правилу, а и у већини случајева саме праксе, дело се не слаже редом — страну по страну, већ у тзв. пакетслог, а то ће рећи, рукопис дотичног дела или новина претходно се подели међу више слагача и тако сваки од тзв. „пакетер"-слагача свој део рукописа слаже у шпалте или ступце. Затим од старијих слагача, тзв. „метер" слагач овај слог у шпалтаиа (пакетслог) ирелама Формирајући га на одређене стране или колумне.