Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

1175

— Формврају у слог. С тога су оваке слагачиде назвате: машине за „слагање (израду) матрица" и „ливење редова". — Најстарија од ових машина јесте тзв. „линотип-машина" (1883) од Мергенталера из Балтимора, која је се у пракси одомаћпла. За овом долази тзв. ТииограФ-машииа од Рогер Бригта из Канаде. По том долази тзв. Монолин-магаина (1893) од Скудера пз Вагаингтона, који је учио код Мергенталера. Најновије машине разликују се нак од те три горе иоменуте магаине у толико, што ове израђују слог ливен»ом појединих и слагањем појединих слова у речи и редове, а те друге три на прогив, израђују слог ливењем и слагањем делих редова. Још 1872—1875 године патентирао је у Енглеској Висткот прве две оваке машине тзв. Гоздонов „ графотип " и Нерај-Розаров „ електротииограф", али исте нису могле у довољној мери да задовоље практидну потребу, нарочнто пак прва. Тек 1897 појави се треКа машина ове катвгорије, која од свију најбоље задовољи потребу и саме драксе. То е тзв. „монотш-машина*, од американца Ланстона. Најновија слагарска мапгана јесте тзв. „рототипе" од ауетријеког инжењера Шимела, која је употребљива за слагање, ливење и разлагање и то како појединих слова тако и целих редова, али се ипак у пракси није одомаћила. Линотид и типогриФ практичне су машине за израду слога од две врсте различитих слова. На пример, обична (или мршава тзв. текстна) слова и полуцрна (или црна) слова, н. пр. за нодвучене речи. Линотидија употребљава се шта више и за израду мегаовигог слога од 4 врсте разндх слова н. др. поред горње две врсте још и слова за наслове и примедбе. Али обв тс нрактичне машине као и „монолапе" кад се упореде са „монотајпом" имају тај недостатак за израду слога за књижевна дела, што не лију поједина слова већ деле редове, па је зато кореговање њихова слога непрактично. На пример, ако је у целом реду само једно слово догрешно мора се цео род бацити тј. новим заменити. И због тога су најновије машине, које лију поједина слова, неос.порно практичније, нарочито дак за књижевна дела, пошто се слог, израђен овим магаинама, иишта не разликује, 01 слога израђеног од стране слагача, у догледу његовог кореговања. Од најновијих мапшна „монотајп" је највигае у удотреби, јер је и најпрактичнија. Ова машина астоји се из два дела или апарата који су потпуно различити и један од другог независно одвојенн. Први део „монотииа" је машина за иисање, која споља заиста и личи на велику машинз за дисање. Она има тастатуру од 257 дцрки, помоћу којих се откудавају тј. на хартији изрежу разна слова, знаци дгпадије и т. д. За разлику, ове су дирке обојадисане црно, бело, црвено, плаво и зелено. Хартнја, која се према потреби одвија и завија, стоји у везп са тастатуром, тако да сваки откуцај лоједине дирке начини на хартији рупу у облику дотичног слова, знака или шпације. Према томе, овде слагач у место да слаже слова, он пх према читању ру-