Prosvetni glasnik

ОЦЕНВ И ПРИКА.ЗИ

1179

Док је у иочетку 19. века број школа био само 48, порастао је до 1850. на 488, у даљој деценији (до 1860) се скоро удвојио (807) а у 1878. (годинн ослобођења) достигао је до 1658 школа. Са овим напретком у вези су неке тековине и нови.^е, од којих писац истиче: грађење нарочитих шкодских зграда, увођење народног језика у школе, образовање самосталног наставничког сталелга, умножавање наставних предмета и израђивањо сталног наставног плана, оснивање нарочитих школских општина. После тога износи се уређење Бел-Ленкестровских школа и прелази на периоду бугарског школовања, коју иисац назива .Ућши-ипс! ОгапцрегЈоДе". Овоје време најживљег рада пре ослобођења на подизању анарочито на ноправљању бугарскихшкола. Бел-Л.енкестровске школе обично су трајале I 1 /*—2 године и у њима су добијана најосновнија знања из читања, писања, рачунања и религије. Ово већ није могло бити довољно за тадање време. Наставни план је увећан новим предметима, као што су библиска исгорија, катихизис, граматика, бугарска историја, земљопис, рачун, цртање и т.д., што се учило носле основне школе и трајало обично 3—4 године. У неким местима ово је учење било наставак основног учења читања и писања. а у другим је нарочито и засебно предавано и служило као приправа за даље учење, од куда је дошло име „приправна школа". У то време вратили су се у Бугарску неки наставници, који су се образовали на страни, већином у Русији и Грчкој, и који су додали још једаи, трећи ступањ те је тако постала тако звана „виша школа" (називана н грађанска школа, прогимназија и слично). Али ова деоба на троје није се могла одржати дуго, и на скоро је замењена деобом на двоје, јер јо БелЛенкестровска школа спојена са нриправном под именом „основна школа". Виши ступањ здржан је или као прогимназија (грађанска школп) или је претворен у вишу школу (гимназију, семинар). Такоје у Шумену за 1849/50 годину у мушке школе ишло 300 деце, и од њих је 195 припадало нижој школи а 105 вишој, која је имала два одсека: иижи са три године учења и впши (гимназија) опет са три године учења. — Ради спремпња насгавника школе у Пловдиву, ГПумену и Габрову подигнуте су на впше школе, које су обично називане гимназијама, учитељскнм школама или богословским школама. Од важности за развитак бугарских школа био је рад наставничких конФеренција, за које су нрви подсгак дали наставници из округа старо-загорског 18(58. године; а 1874. године ексархат у Цариграду, у чије је нривилегије долазио и главни надзор над бугарским школама, наредио је сазив општих земаљских насгавничких конФеренција. Оне су раснрављале постављена им питања, која су се тнцала школе, наставе и насгавника, и њихови закључци слажу се скоро сви. Оне су саставиле и наставни илан за бугарске школе. КонФеренција у Шумену израдила је такав план за основне школе од четири године и за грађанске (више градске)