Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

1181

као и о наставним пдановима за све врсте школа. После избора Александра Батеноерга за кнеза и после стварања нрвога уставног министарства Дринов се повукао на своју катедру у Харкову, а његов рад на школама наетавили су и усавршили његови последници. У Источној Румелији била је нарочита управа за народно просвећивање и школе и школско законодавство стајали су боље но у Северној Вугарској. Од присаједињења њеног настаје нов асивот у Бугарској. 0 просвети и школама стара се министарство просвете а црква је под министарсгвом спољашњих послова. Године 1892. ступио јс у гкивот нов закон о народном просвећивању, који је први обухватио све школе, а највећује пажњу поклонио народној школи. После неких покушаја најновије време донело је два школска закона. Један је примљен у народној скупштини крајем децембра 1907. и објављен 9. јануара 1908. Али за време његова штампања променила се влада, закон је најпре суспендован за једну годину а затим сасвим замењен новим школским законом од 5. марта 1909. године, који обухвата уређење министарства просвете и свих школа, које су под његовом управом и надзором. А. Народне школе. 1. Дечја забавишта. Идеје Фребелове добиле су приступ и у Бугарску; али дечја забавишта напредују врло полагано. Број од 50 дечјих забавишта у 1894/95 школској години за десет година нопео се само на 56, у којима је 69 наставничких снага (4 учитеља и 65 учитељица) а 1941 мушкарац и 2182 девојчице, дакле свега 4123 детета. За издржавање дато је 1905/06 године 39 199 динара, и то 16 476 динара из државне касе. По закону од 1891. било је обавезно отварање дечјих забавишта, ако има. доета наставничких снага; а закон од 1909. оставља то доброј вољи онштина. 2. Основне (народне) школе. Назив „народна школа" је старији и /ш и сада општији. Према новом схватању, које вреди и у садашњем школском закону, под тим се разумеју све школе, које држава или општине издржавају, у којима је наставни језик бугарски и које стоје цод министарством просвете. „Народна школа" није само основна школа већ под тим именом има и виших школа, има дакле народна основна школа и народна гимназија. Насупрот народној школи у овом смислу јесте приватна школа. По уставу и школском закону основна је настава бесплатна и обавезна за сву децу од 7. до 14. године. Деца бугарских родитеља, која уче код куће или у приватној школи, морају крајем сваке школске године полагати испит у државној основној школи. Противни поступак казни се новчано; новчане казне прописане су и за родитеље, који неуредно шаљу децу у школу. Број школа нагло расте. У години ослобођења 1878. било је 73 градске и 1585 сеоских школа, свега 1658 школа. После тридесет го-