Prosvetni glasnik

0 ЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

1183

1905. 15-98% 8402% 75-12% 24-88% 25-28% 74-72% Из овога се види, да је за округло 8 година проценат рекрута, који су умели читати и писати, попео се од 47,27 на 74,72%Ако хоћемо да понунимо слику, треба још да додамо бројеве оних, жоји од целог становништва умеју читати и писати. Слика за 1905. овако би изгледала: Ч.ихати и Подаци за целокупно Подаци само за писати схановништво: Вугаре , — - !■ ~ , мушаих: женских: укуиио: мушких: жеиских: укупно: није знало 59,34% 85,33% 72,09% 53,15% 83,36% 67,97% знало • • 40,66% 14,67% 27,1>1% 46,85°/ 0 16,64% 32,03% Ако искључимо децу испод 7 година, онда за 1905. год. имамо:

Читати и нисати: Становништво иреко 7 година:

мушких: женских: укудно: није знало 49,43% 81,76% 65,24% знало 50,57% 18,24% 34,76%

Још да додамо коеФицијенат образовања, тј. однос броја ученика према целокупном становништву. Тај се коеФицијенат у Бугарској овако увећавао: за школску годину 1888/89 био је 5,5%, за 1892/93 — 8,7°'°, за 1900/01—8,5% и за 1907/08—10,3%. По половима овај коеФицијенат за школску годину 1907/08 био је за мушке 12,3% а за асенске 8,2%. Да покажемо уређење основне школе. Према закону од 1909. године учење у основној школи траје четири године са две продужне године за оне ученике, који нису ступили у прогимназију или у какву специјалну школу. Школска годинаје од 1. сеитембра до 29. јуна, али се у селима може скратити. Окружни школски савет одлучује о том, кад ће у неком селу почети и завршити се школска година. Основве школе имају овај наставни план:

1897. 1902. „ ( није знало • • • 43-61% 21*16% УГара \ звало 56-39% 78'84% Других на- ( није знало • • • 85.14% 77'38 '/ 0 родности } знало 14*86% 22-62% Од свега [ ни ј е знало • • -52*73% 31-75% становни- | знало 47-27% 68-25% шттел.