Prosvetni glasnik

НАОТАВА И КУЛТУРА

ШКОЛЕ И УНИВЕРЗИТЕТ И ако појам шкоде у опште обухвата и Универзитет ииак између школа у ужем смислу и Уииверзитета постоји битна разлика. Школе у ужем смислу, поглавито народне и средње школе, имају за главни задатак васпитање, те је према томе и настава у њима васпитна т. ј. научне тековине су у првом реду средство за образовање ума и карактера, а тек у другоме циљ. Већ из овога се види да се научна наставаушколама у ужем смислу модифику.је у два правца тиме, што наглашава оне моменте и она Факта научног сазнања која су од већег васпитног значаја као и тим што се мора прилагођавати ступњу учениковог развића. Универзитетска настава пак, полазећи од тога да је и један и други посао — васпитање и логичко развијање — у главном свршен у ранијим школама, сматра да је њен главни и прави задатак сједне стране стицање што дубљег и темељнијег научног сазнања из какве уже области и с друге стране упознавање и веџбање у научним методама којима се до оваквог сазнања долази. Кратко речено, Универзитет гаји науку зарад науке, а школе у ужем смислу зарад васпитања т. ј. што је тамо циљ, овде је средство. Ова битна разлика већ је довољна, да нам објасни данашњи однос између школа ове две врсте. Универзитети, имајући пред очима само свој главни задатак, махом серазвијајуу облику чисто научних институција и скрећу с ума оне задатке које им намеће њихов однос према школама у ужем смислу и према државним просветним нотребама. Ако се понегде и опажа извесна радња у овоме погледу то ипак бива у виду веће или мање толеранције. Главно обележје данашњих универзитета је да се нерадо одазивају овим задацима. Ми ћемо се овде ограничити на оправданост или неоправданост оваквог схватања само у погледу нашег Универзитета. И за наш Уни-