Prosvetni glasnik

ИАСТАВА П КУЛТУРА

21

ње и Универзитета. Просветним радницима ових шкода требало бн дати нрилике да уздигну своје опште и педагошко образовање, једно стога, што би се преко тих чиниода уздизао ошнти ниво национадне кудтуре, а друго стога, што се у кругу просветног рада све јаче јавља потреба како у спремним просветним радницима на новим посдовима тако и на реФормисању садашњих установа. II теорија и пракса утврђују, да за извесне просветне Функције морамо имати људе снарочитом адекватном спремом. Сва досадашња лутања у томе правцу или су остада без резудтата иди су нанеда велике штете самим посдовима; за то што немамо просветне раднике сл адекватном спремом, зато нам не успевају извеени просветни посдови. зато се у погдеду ових посдова дута од заснивиња до укидања.. Да побројимо неке од ових посдова. Доказана је потреба стадног гокодског надзора ади нема чинидаца којима би се новерио. У место спремања ових чинидаца и поступног поиуњавања ове празнине, нрибегава се иди укидању иди поверавању овога посда нестручним дицима. У нашој шкодској организацији осећа се већ ноодавно ведика празнина. Осем основних и средњих шкода ми немамо других потребних шкода за иодизање нивоа општег образовања и спремање за живот ширпх друштвених сдојева. Покушај, да се овај недостатак бар у некодико попуни, оснивање грађанских школа, пропао ,је из истог раздога из кога и стадни шкодски надзор. II за овај посао није бидо спремних радника нити се је приступидо спремању истих. У нашим учитељским шкодама изводе наставу у појединим научним предавањима педагошки необразовани наставници, који с цедокупним радом и задатком учитељске школе немају тешње везе нити познају народну шкоду у којој ће њихови ученици радити. Аномадија је ведика, да неметодичари пружају наставу будућим учитељима код којих метод тако много значи. Пз дана у дан стварају се у нашој земљи све већи и већи центри основних шкода, све већи број разреда и одељења додази под управу једнога дица. Ова окодност указује нам јасно на један нов задатак. До сада су управитељи народних шкода били административни чиниоци у својој школи, и вршење њихове дужности поверава се наизменично овом иди оном старијем добром учитељу без нарочитих виших квадиФикација. Овако не треба да остане бар у већим шкодским центрима. Улогу управитеља у овим местима треба проширити. Управитељ народне школе треба да буде не само најближи административни него и инструктивни чинилац. А да он ово буде, мора му се дати и већа спрема. Све ово показује како су многи просветни посдови и на пољу основне наставе иди незбрннути или рђаво упућени. Шкоде дакде,