Prosvetni glasnik

4*

ШКОЛСКО КРКТАЊЕ

51

Течај за усавршавање учитеља у Сиљету. Ц. и Кр. зганистарство просвсте у споравуму са министарством правде установило је прошле године ла пољопривредној школи у Сиљету курс за утатеље за поутавање у пољопривредним знањима н предавању истих на малим привредним школама које се намеравају завести уз сеоске осповне пшоле. На овај курс позвато је 14 учитеља из 14 разних котара у Далмацији и 7 учитеља из Истре. Курс. је трајао од 1 августа до 4 септембра пр. подине. Као што рекосмо, диљ овога курса је био да се упознају учитељи са свима гранама пољопривреде, нарочито оних које треба развијати у јужно.ј Далмацији с ногледом на тамошње прилике, за тпм да се учитељн обуче у методичком раду око предавања пољопривреде, у руковању употребним средствима за пзвођењс ове наставе, у очигледном поучавању за извођење опита са простијим помоћним средствима и т. д. Из самих пол>опривредних наука нредавато је ово : грађа и живот биља. Наука о телу. Неговање биља и иовртарство Најглавније штеточпне биља. Виноградарство. Воћарство и маслинарство. Колобарство. Практичне вежбе у лабараторији. Главније о незп животиња (сточарство, живинарство, пчеларство, млекарство). Даље предавано је главније из шумарства и задругарства. Учасници теча.ја чинили су и више излета по Спљету и околини. Хрватска н Славокија Почетком 1909 године било је у Хрватској и Славонијл 1565 народлих школа и то јавних општинскпх 1446, јавних верских 45, приватних 74. Једна школа долазила је од прилике на 1617 становника. Од 1446 јавних општинских школа било је по наставном језику хрватскнх или српских 1425, немачких 16, мађарских 2, словачкпх 3. По трајању наставног времена 1167 које су радиле целог дана. а 279 полудневних. Од 74 приватне школе било је ио наставном језику 18 хрватских, 6 немачких, 5о мађарских; пе вероисповести 68 католичких 1 ист. православна, 1 мојсијевске и 4 евангеличке. Од свих школа било је ио наставном језпку: хрватских нли српских 1471, немачких 29, мађарских 62 и словеиачких 3. Школа је било дечачких 59, девојачких 56, обополннх 1331. Према броју учитељских снага бпло их је са 1 учитељском снатом 761; са 2—430; са 3—94; са 5—27; са 6 или впше 30. За издржавање свих школа потрошево је 5,673.744 круне. Од ове суме долази на учит. плате 4,075.201 и на редовне стварне трошкове 1,028.690 крунама; па ванредне нздатке издано је 539.853 круне а редовног трошка на 1 школу 3061,27 круну. Трошкови око издржавања 1 ђака износе нросечио 19,99 круна, а од укупних школских трошкова долази на ] становника по 2,12 круна. Школских зграда било је 1698 од којих су 1546 властите а 152 најмљене. Гимнастичких дворана било 677. Наставним средсгвима биле су снабдевене 158 школа потпуно, 1116 довољно, 236 недовољно и 28 никако. За набавку учила потрошено је 2478 круна. Школских књижница било је 2765 И то учитељских 1412 ђачких 1347, заједничких 6. У свима овим књижницама било је укуино 609.957,.лвда 'ха> 721.794 свеске. У