Prosvetni glasnik

140

НРОСВЕТНИ ГЛАСННИК

н>1т свога иао себе самога", кад уђе у овај вратоломни, бесни, ,обезумљени" живот, у коме су сви ти велики захтеви далеко, далеко бачееи и где бесни одуј еаможивости. наједаниут етане забезекнут: то је ново за њега, он је ненавикнут на то. Он стоји без помоћи на широкој пољани живота, јер данас нема моралне номоћи ни од које стране, олуј одасвуд шиба, крв му се леди, он се наједном осети сам, сва се унутрашњост његова заљуља, висока, светла кула његових младачких идеала се затресе, а дубоко доле у његовој души зачне се црв суање у све што је дотле веровао, волео и радио, и расте све више и внше док се разочарење и очајање не увуку сасвим у његово срце. Ирви потрес наскоро пролази, а, дотле затајени, бесни инстинкт самоодржања нрвипут и дивље зареве у њему, хаос се од тога створи у његовој души и цинизам, страховити цинизам модерног човека дође најзад, да све то крунише. г Куд сам ја задро?! Хеј, главо... Љуби ближњег свога као себе самог и пусти нек те прегазе и живот и људи!... А зашто ?!... Зато, што су ти тако у школи заповедали! И ти си тада слушао и веровао, веровао на реч да је добро оно што су ти заповедали, па и сам си тада тако мислио!... — Да, али зашто све то, зашто ја треба да пристанем, да ми, овако окованом и спутаном стотинама узда од разних обзира и забрана, измакне живот из шака, живот, који је једанпут дат и који ,је сада најслађи?!..." — то су речи, које се наскоро носле школе неминовно налазе на уснама младих интелигената. Њихово велико „ зашто ", које се у то доба јавља на свима странама духовног им живота, овде је најнестрпељивије. Оно тишти, мучи и тражи брзог и категоричког одговора. И долази одвратни демон нашег развраћеног доба и сатански злурадо зацери му се над главом: „Ха, ха, ха!... Љуби, не навиди, не лажи. не уби!... Ха, ха, ха!... А, запгго, зашто?!... Али, ево на, ево исгине: Лаж је то... све ти је допуштено!... Уживај и не бирај!..." - Зашто, зашто ?, понавља он и сам, и ретко је, кад он не прими тај отровни напитак демона нашег доба. Није мали број оних младих људи, који су, немогавши да сасвим остану без икаквог животног принципа, и, хотећи пошто-пото и што пре да попуне ону празнину у својој дупш, насталу са ишчезнућем дотадашњих моралних схватања њнхових, пали као плен првом грубљем теоријском објашњењу живота, а да и неговоримо о онима, који га и не траже, већ одмах падају у брлог Филистарског схватања живота. Немање потребног критеријума да се определе у томе правцу, и неупућеност у тој области људског сазнања, што је требало школа да им да, љуто им се свети тада. Лао што је у ночетку овог одељка речено, морални иојмови, и ако су на нриродан начин и самостално постали у духу васпитани-