Prosvetni glasnik

СЛУЖБ1НИ ДЕО

0ДГ0В0РИ МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ НА ПИТАЊА 0 НАРОДНИМ ШК0ЛА1А Ради шрикупљања мишљења о вредности садашњих народних школа и прибирања иодатака за њихову реФорму тадашњи Министар иросвете и црквенпх послова г. Јован Жујовић упутио је проФесорима Универзитета, средњих и учитељских школа, бившим министрима просвете и црквенпх послова, свештеницпма, народним посланицима, земљорадничким задругама, учитељима п многим другим грађанима ова питања: 1. Шта је задатак народне школе и шта треба у њој да се учи? 2. Колико година треба да траје обавозно учење у народној школи; да ли обавезно и за жонску децу? Кад треба деца да полазе у школу? Да ли по селима доцније но ио градовима? 3. Треба ли све основне школе да су једнако уређене пли различно: а) с погледом на разлике прилика у градовима и у селима; б) с погледом на природу мушког и женског нола и позива? 4. Ако их трсба различно уредити, по којим ће се наставним предметима ноглавпто разликовати? 5. Треба ли иоред основних школа да има н забавишта, склоништа, ученичких трпеза, штедионица, Фондова, школа за одрасле итд.? 6. Да ли би, у пнтересу школовања већег броја деце по селпма успешнијег и лакшег рада наставника и економнијег подизања школских зграда, добро било: да се у I разред иримају ученици сваке друге године те да се четворогодишња настава изводи са наизменична два разреда? [После прелазног стања једне године бн радили I и III а друге II п IV разред]. 7. Ако би се хтело установити шестогодишње обавезно школовање сеоских учеиика, да ли би се смело помишљати, да се то школовање, без великог увећања броја наставника, изводи са три наизменична разреда: [После прелазног стања једне године би раднли: 1, III н У а друге II, 1У и VI. На случај петогодишњег школовања радилп би једне годинс разреди I, II и V а друге II и IV.] 8. Коју битну измену ваља учинити у садашњем начину издржавања и иодизања школа? 9. Колико да траје школска година и у које време? Смели се, без велике штете по наставу, увећ.ати летњи раснуст у сеоским школама и у које би доба то било? 10. Имате ли шта ново да предложите у ногледу спреме, права и дужноетп наставника? 11. У недостатку учптеља могу ли се учитељице постављати и у више разреде мушких и мешовитих школа? 12. Је ли целисходно да се у школама и даље задрже учитељице удате за неучитеље? Је ли корисно да се у недостатку учитеља и учитељица и даље постављају заступници којп немају учитељску спрему? Господин Павде Маринковић бивши министар иросвете одговорио је на питање: под 1. Наслов „народне" не одговара идеји: он је претенцијални п политички. Ја знам само за „основне школе", јер су све школе овога народа, а никакве школе не уче сам Народ. Овим школама (под каквим било именом) задатак је : да децу разбуде. То изгледа врло мало, али је врло тешко п од највећих је и најбољих последица. Према томе, предмета у њима може бити врло мало: читање, ннсање, просто рачунање и рудиментарне псторпје, или мимо објашњавања, много читања народних песама, умотворпна и нарочито упућивања у жнвот. Све друго — па чак и читање и ппсање — деца сеоска, чим из школе изађу побораве. Школе као што рекох треба да децу буде и да разбијају простоту, која. .је нревелика.