Prosvetni glasnik
144
11Р0СВЕТНИ ГДАСНИК
ЈЕтике. На тај бисмо начин доприиели како јасности и јачини ових чињеница, тако и услужности, тј. брзом и лаком појављивању њиховом у духу, што је од нарочитог значаја. Такође, нека ми је дозвољено, да, пре него што завршим овај одељак, укажем још на неке моменте: Ова, етичка настава има још једну улогу : да задовољи једну потребу нашу, која је у вези са нашом словенском ариродом. Ми смо сви, с незнатнил изузетцима, рођени идеолози, и то идеолози, који се не задржавају само у СФери идеологије, него из ње се спуштају и у практични живот и за принципе чисте идеодогије заузимају се до самоножртвовања. које тесто иде и до ирегоревања. самога живота. Ми имамо урођену потребу за теоријским објашњењем сво.јих односа према друштву и но.јединцу и ових према нама (отуда се код нас тај теоријски интерес још у школи врдо интензивно јавља), а затим за подешавапем свога ирактичног живота ио том теоријском објашпењу. И, кад је већ тако, онда се нашим младим људима мора иружити известан здрав критеријум, од којег ће ио&и у конструисавапу иринципа свога живота и рада. Поред тога могди бисмо да укажемо и још на једну страну задатка етичке наставе у средњој школи. Сви ми без изузетка, као чданови друштва, морамо, само на разне начпне, учествовати у свима врло сложеним и врло многим питањима модерног живота. Сва та питања, међутим, морају се пре свега на етичкој основи решавати. Затим, тако звано социјално иитање, пред којом се очи не могу затварати, такође није само економско, него у основи својој етичко. Управо, тек кад се тако схвати, могу се за решавање његово заузети, чак и с пожртвовањем, и они, које економска страна тога питања не гони на његово решавање. Сви могући социјални идеали, који се све са више страна истичу и све чешће узнемиравају друштво, морају се етички образложити и примити, или оборити и одбацити. Као што рекох, сви ми силом свога положаја (будући смо и сами делови једног, социјалног организма) учествлјемо у решавању тих питања и појава савременог друштвеног живота. Етичка настава имала би, дакле, и за то да оспособи васпитанике, јер за ту цељ није довољно имати моралног карактера и иостуиати морално, буду%и оно, што радимо и захтевамо ио тим својим моралним џринцииима, треба да можемо теоријски бранити и одбранити од многобројних наиада, и суиротних захтева. И, најзад, има још једна ствар, на коју би етичка настава могла да скрене пажњу. Наиме, данас је у нрактичном животу јако укорењено мишљење да је довољно управљати се по извесним правним нор-