Prosvetni glasnik

146

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

земаља које би се могде проналазити и заузимати. Све је заузето и премазано (на картама) политичким бојама, може се само отимати. Чувена пустиња Сахара заузета је и укњижена. ГеограФија збдижује удаљене народе у неку врсту духовне везе. У колико неку земљу више познајемо у толико су нам и њени становници пријатнији, бдижи, боље им схваћамо обичаје и навике, дакше је удесити међусобно опхођеае. Нестадо је оних скаски о људским чудовиштима ио Африци и Азији. У колико се образовани људи вишеприближују тим т. з. дивљацима, у тодико се више разочаравају у оним чудима што су их, непознавајући људе, о њима стекди. Знање о земљи гаири човеков погдед. Човеку, ко.ји је наоружан геограФским знањем,. погдед не престаје на најбдижем брду, пданини, па чак ни на пространој океанској пучини. Он види и другу страну, шта је тамо иза брда, нданине и океана. Онде где престаје видни настаје умни хоризонат, који се на земљи ничим не ограничава; он се само губи у бескрајним просторијама васионе. Друштвени подожај учитеља, који, као преставници наше интедигенције, стоје у најбдижем додиру са народом, захтева да они буду версирани у многим питањима опште и посебне геограФије. Без тога знања не може се ни домаћа штампа дако пратити, јер велики део наших новинара чнни врдо грубу пометњу у геограФском знању. Ади овде није менн гдавна намера доказивати важност ове науке за поједине Факторе нашег друштва, већ ми је преча дужност обратити пажњу кодико она има васпитне вредности за децу. Овај предмет у васпитној настави омладине има врло ведиког значаја. Тај је значај разноврстан. ГеограФИЈа развија код ученика памћење (меморију), машту (Фантазију), моћ размишљања и расуђивања, па и морадна својства. Од свега овога код нас је геограФСка настава сведена само на моЛ иамИења. Има људи који су пре 20 или 25 година изашди из шкоде, на су у стању одако, „по књизи", набрајати све вароши и провинције из средње Европе. Тај претерани напор у памћењу изазвао је врло рђаво расиодожење према овој лакој и примамљивој науци. Ученику се, кроз читав низ година, ствара уверење да се геограФИЈа може само „набубати", а не научити. Има и сада много школованих људи, који држе да се све знање из геограФије састоји једино у памћењу имена и бројева. То додази од необавештености и ова је наука код нас жртва те необавештености. Оно што се код нас, у нонеким основним шкодама, ради под именом земљописа, то није ни надик на земљопис, за то би се пре могдо рећи да је неки именопис иди именологија. Уче се само имена разних ствари иди нреставе непознатих објеката.