Prosvetni glasnik

150

ПРОСВЕТНИ ГЛАСЕИК

у гдави оно неће знати да ди то име беше из слива. иди из округа, јер између тих области нема никакве везе. Учење Србије по сдивовима, најблажијо речено, има веома много својих рђавих мана и цео предмет доводи у питање. Сама реч доводи ученика на погрешно схваћање предмета о којем се говори. У обичном животу та се реч нигде не чује. „Слив" нас пре подсећа на радњу, на кретање (сливање) воде, него на иросторност, ва област где се то дешава; реч „слив" пре може значити сливену масу од разних метала или разних ствари; тако на пример услед пожара сва се гвожђаријаслије у један слив. — „Слијеваћу у тапе ђулеве". Неприродност ове речи за значење које јој се у нашим школама намеће најбоље показују сама деца. Кад се пре објашњења деца питају: шта значи реч слив? — Чуће се најчешћи одговори: „кад се вода слива", што значи радњу; или „оно место где се две воде сливају", дакле, мешање 1 . Ниједиом детету не падне на ум рећи, да је то област са које се вода слива у неку реку. Други народи имају за тај појам подесније изразе. Немци кажу ПиззјЈеМе! (речна област), Французи и Руси то зову басен. Карић је то звао „водопађа", а „слив" је у геограФСку литературу унео пок. Мишковић. Међутим Мјзечје одговара врло лепо своме значењу и одмах потсећа децу на просторност, јер кад се каже: Поморавље, Подунавље, Посавина и т. д., онда зашто не казати и поречје, за сваку реку у онште. Иста се реч може употребити и за област неког потока. Фактори који су састављали наставни програм из земљописа по сливовима, пали су у велику нслогичност и потврдили неразумевање саме ствари коју су узели за основ геограФСКој настави у основној школи. Под сливом једне реке мора се обухватити цела област с које се вода (било изворска било атмосФерска) слива у ту реку. Сливови главних река састављени су из сливова свих њених притока. Ти су сливови секундарног значаја или II. реда. Ови сливови другог реда састављени су из свих сливова о.них река гата сачињавају притоку прве главне реке; то су сливови III. реда. Ови су састављени опет из сливова V, VI и т. д. реда, док се не дође до најмањих поточића који имају своје сливове. Кад се говори о сливу веће реке, онда губе своју индивидуалност сливови свих опих река ко.је улазе у састав те реке. Кад се помене слив Дунава, онда је бесмислица пздвајати сливове Дрине, Саве, Колубаре, Мораве, Тимока, и т. д., јер сливови свих тих река, улазе у састав дунавског слива. Учити слив Дунава значи: обухватити не само целу Србију, већ ту долази један део Швајцарске, велики део Немачке, 82% од Аустро-Угарске. цела Румунија п више од половине Бугарске, цела Восна, један део Црне Роре, знатан део Европ-

1 Види Географска пастава у I разр. средњих школа, од Рад. Васовића, 1910.