Prosvetni glasnik

НАОХАВА П КУ.1ТУРА

151

ске Турске и један мали део Русије. То је област која је 17 пута колико Србија. Тражити слив Дунава, а уз то још и сливове Саве, Дрине, Мораве и т. д., значи то исто као и у шалл гато се говори ,цео свет и три еела више". Србију је незгодно учити по еливовима, због тога што ти сливови нису у нашој земљи цели. Занадној Морави не достаје изворни предео Ибра; Јужној Морави Фали изворни предео њен, Нишава, Суковска река и Височица. Од дринског слива један је мали део код нас. Ни они народи, чије гдавне реке теку целом дужином кроз њихову земљу, не уче своју отаџбину по сливовима. У такве земље долази: Француска највећим делом (без једног дела Рониног слива), Енглеска, Скандинавске земље. па донекле и Русија. То се не чини из нростог разлога што се такво учење не може доследно извести. Морали би и они, као и ми, падати у грубе недоследности, а они хоће своје школе од тога да сачувају. Код сливова стоји и тај недостатак што је често пута њихова граница неприметна. У старо доба веровал_о ее да су највиши планински гребени уједно и вододелнице или границе сливовима великих река. Али се доцније увидело да је то велика заблуда. Ево за то неколико иримера: вододелница између Вардара и Мораве не иде преко Шар-планине, већ по средини равног Косова; вододелница између Расине и Топлице, па према томе између Занадне и Јужне Мораве, не иде венцем Јастрепца, већ се у селу Блацу губи у једној ниској равници и просто је неприметна; језеро, које се у томе селу налази, не припада сливу ни једне реке; то је засебна хидрограФСка обласг. Копаоник је само једним делом на водолучју између Западне и Јужне Мораве. Незгодно је по сливовима учити неку земљу и због тога што се често пута једна обична планина, ко.ја чини засебну и лепу целину, мора цепкати на неколико делова и више пута се мора помињати, те се чини да није свуда једна. иста. „Рудник је срце Шумадије", али се то „срце" мора искидати због сливова Колубаре, Западне и Велике Мораве. Из свега овога види се: да је геограФСка настава Србије но сливовима недоследна, Фиктивна и конФузна, сумарно речено: много више штетна но корисна. Овоме злу треба што пре тражити лека, ако нећемо и даље да останемо њени угњетачи правилног мишљења наше омдадине. Овака настава мора се укинути, па земљопис у основним школама или не учити или његово учење засновати на правилним принципима геограФСке дидактике. ГеограФСка дидактика заснива се на широкој, безграничној и многостручно.ј очигледности. Главно је правило ово: геограФСка настава не сме иочињати никаквим теоремама и деФиницијама; једино се мора почети вежбањем у пажљивом и разумљивом проматрању географских