Prosvetni glasnik

164

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

најсавршенијим маниром за преставу нластичности земљишта, где ће се јасно видети све оно што се у геограФИЈи тражи. Ми таквих карата немамо. Све досадање карте, које су по нашим шкодама (о Србији) употребљаване, а зову се школске карте, то су само шарене артије без картограФСке вредностн. А.1и свака карта макар какво савршенство она достигла, опет је то за деду шарена артија; она сама ништа не казује, и говори неким симбодичким језиком који деца, без претходне спреме, не могу разумети. Апсолутна је бесмислица тражити од почетника, који ирви пут види неку карту, да мора одмах разумети оне њене јерогдифе, којима је та артија, што је картом зову, нашарана, а јотн је већа бесмислица захтевати да се она прецртава. Ученици се морају поступно и правилно у те знаке уводити, онако исто као што се учи читати. У сваком знаку дете треба да има пред очима сам предмет који је тим знаком обе.аежен. Да се дође до тога нужног савршенства у читаљу карата, морају се деца опет вратити својо.ј кући. Једино је геограФија завичаја у стању увести ученика у правидно разумевање и корисно служење свих карата цедог света. Прва карта која се ученику ноказује, не сме, по савременој геограФСКој дидактици, бити ни иланиглоб, ни Европа, ни Србија, ни округ, ни срез у којем је школска општина, то само мора бити карта околине која се на сдободном простору може сагледати. Дете треба у исти мах да има пред очима оригинални предео и његову карту, јер само тако моћи ће се у картограФским знацима гледати стварни објекти. На таквој карти једино је могуће упутити ученика у правилно читање картограФске садржине, што ће му у исто време бити кључ којим ће отварати (разумевати) садржину сваке друге карте. Тиме се ученик снабдева једним волшебним средством, којим ће, гледајући карту неке земље, бити у стању да се пренесе у њене долине или да се вине на њене висове одакле ће уживати у чаробном изгледу њене ионораме. Својим духом гледаће нетто што ће неукима чинити се невероватно, а он ће им се чудити како су „слепци код очију". До ових захтева, да свако шкодско место има савршену карту своје околине у повољном размеру, где ће бити истакнути сви географски објекти, није лако доћи. Али савремена геограФСка методика постарала се је и за то и у томе правцу дала је савршена упуства. Даља настава у овом предмету не ослања се ни на округе ни на сливове, већ се узимају поједине области (предели) као засебне природне целине. Куда ћемо леишу геограФску јединицу, за детаљније познавање Србије, од наше славне Шумадије? Зар тако лепу и толико прослављену ГПумадију треба цепкати по благим нагибима којима се вода непрнметно цеди, или по капетанској надлежности, на неколико парчета, из којих се никад не може саставити онај значај што га чини цела Шумадија. Зар смемо Мачву цепкати на сливове, кад их она нема?