Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

243

Јован Идић, Милорад Шапчанин, Лазо КостиК, Миловаи Гдишић, Јаков Игњатовић, Вдадаи Ђорђевић, Милан Милевовић, Стјеиаи Митров Љубиша, Лаза Лазаревић; ,Књижевност у Хрватској, Далмацији, Црној Гори, Босни и Херцеговини". — Књига Г. Љепаве Је скроз неоригинадна и несистематска, и на њој није потребно нарочито заустављати се. 7. Лекције из историје сриске књижевности. За своје ученике наштампао Живојин П. СимнЛ, нроФесор. Београд, 1897. — Г. Симић даје своју поделу нове сриске књижевности („III доба"). Пре свега, у уводу говори, о књижевним при.шкама српским у првим десетинама XVIII века и о књижевном језику у целом XVIII веку, — а за тим „III доба" дели на тј>и „ доба ": „У новој српској књижевности разликују се три доба: Прво доба траје од почетка [подразумева се: XVIII век] на до Вука Ст. Караџића (1814). У њему влада језик руско-словенски и славено-сербски, и неодређен иравац. Противу тога обадвога устаје у том добу Доситије Обрадовић, пише народним језиком и књижевности даје савре.мени правац. — Друго доба почиње од почетка радње Вука Ст. Караџића (1814) па траје до 1847. У том добу се води борба о увођењу народнога језика и новога правописа у књижевност, и завршује се победом Вуковом. — 1реЛе доба почиње од 1847. У њему се књижевност развија иа чисто народном језику у иравцу савременом а на основи народнога живота". Г. Симић је овако груписао писце нове српске књижевности: Прво доба. Писци школских књига. Гаврило СтеФановићВенцловић — Јован Гајић — Доситеј Обрадовић — Алексије Везилић — Григорије Трлајић — Гаврило Ковачевић — Вићентије Гакић — Константин Марииковић — Атанасије Стојковић — Никола Шимић — Аврам Мразовић — Јован Живковић — Јован Дошеновић — Л.ука Милованов — Емануило Јанковић. Друго доба. Вук Ст. Караџић — Димитрије Давидовић — Јоаким Вујић — Л.укијан Мушицки — Миловаи Видаковић — Сима Милутиновић Сарајлија — Ђорђе Магарашевић — Јован Хаџић Јован Ст. Иоповић — Др. Јован Стејић — Људевит Гај Станко Враз. Треће доба. Ђуро Даничић — Петар П. Петровић Његош — Бранко Гадичевић — Петар Прерадовић — Пван Мажуранић — Богобој Атанацковић — Јаков Игњатовић — Љубомир Ненадовић — Стјепан Митров Љубиша — Ђура Јакшић — Змај Јован Јовановић — Јован Илић — Др. Ј осиф Панчић. Подела нове српске књижевности у књиги Г. Симића кипти грешкама сваке врсте, несагласиостима и недостатцима. Пре свега у „III добу" одједном се почиње говорити о хрватској књижевности, о којој није просветни гдаоник, I кн>., 3 и 4 св.. 1911. П