Prosvetni glasnik

244

цр0све1нн гласник

раније бил.о помена. II то од Хрвата се узимају еамо неколико писаца; Људевит Гај.Станко Враз, Нетар Прерадовић и Иван Мажуранић. Они се насидно нунају из своје природне среднне и исто тако насидно уносе У групу писаца искључиво српске књижевности. Уносе се писци који никада нису имади никакве везе са књижевношћу, као Јосиф Панчић. којим се завршују ове Лекције из сриске кпижевности. Подеда на периоде изведена је по Г. Стојану Новаковићу. али без доследности. Фидологако меридо још јаче је истакнуто: тако се доба од 1814 до 1847 назива добом Вука Ст. Еараџића, и поред љега говори се о писцима сасвим разних књижевних схватања и назоре о језику и о правопису. Цедо треће доба има за средиште Ђура Даничића, којп није био књижевник, и који је врдо мадо и врдо сдабо радио на правој књижевности. У том трећем добу изостављени су карактеристични писци омладинскога доба, као Даза Костић, Стеван Вдад. Каћански и Јован Грчић-Миленко; о врдо важном идејном и књижевном покрету седамдесетих година нема ни речи; и што је чудновато, у тој књизи која је на свет изашда 1897 не говори се о најважнијим новијим писцима нашим: о Мидовану Ђ. Гдишићу, Лази К. Л.азаревићу, Јанку Весединовићу, Сими Матавуљу. Војисдаву Ј. Илићу, да оставимо на страну друге мање познате. Г. Симићу је у онште одсусгвовао сваки критеријум. У „првом добу" он говори о писцима који сасвим иду у „друго доба", као )нто је сдучај са Јованом Дошеновићем и Луком Мидовановим; он заборавља и да помене важне и карактеристичне писце нашега XVIII века, у првом реду Захарију ОрФелина, претходника Доситеја Обрадовића, потом Павда Ђулинца и Јована Мушкатировића, а помиње опскурне и потпуно непотребне писце, којима има само бибдиограФија да се бави, као што су Никода Шимић, Костантин Маринковић и Јован Живковић; најзад, хронолошки рад је потпуно испретуран. тако да се о Павду Соларићу говори пре но о Адексију Везидићу, Григорију Трлајићу и Вићентију Ракићу, а о Ллки Мидованову пре но о Емануиду Јанковићу! У „другом" и „трећем добу" исто тако приизвољност, недоследноет и неред. 8. Роугјез^ кпјггеупозИ ћгуаГзке г згрзће. Хар1зао 1Јг. Сгјиго Вигтгп. 2а§ге1з. 1898. — Г. Шурмин је наставио стару добру традицију наших историчара књижевности из шездесетих година, Г. Г. Ватросдава Јагића и Стојана Новаковића, и дао историју наше цедокупне књижевности, и српске и хрватске. Целу српску, — правосдавну и ћиридовску књижевност подедио је на два дела: „Прво доба, стара српска књижевност", и друго доба нова српска књижевност. Нову српску књижевност деди на ове периоде; 1. Смјер црквено-словенски до 1814. Гаврило СтеФановић. Руски учитељи. Јован Рајић. Захарија ОрФелин. — Шкодски писци. — Доситеј Обрадовић — Павде Содарић — Јован Мушкатировић — Адекеије