Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛ1УРА

245

Везидић — Григорије Трдајић — Гаврило Ковачевић — Вићентије Ракић — Атанасије Стојковић — Јован Дошеновић — Лтка Милованов — Еиануил Јанковић — Јоаким Вујић — Милован Видаковић. 2. Борба за народни језик од 1814 до 1847. Димитрије Давидовић — Лукијан Мушицки — Јован Хаџић — Сима Милутиновић Сарајлија — Јован Ст. Поповић — Вук Ст. Караџић. 3. Књижевни рад од 1847 до 1868 године. („Ово вријеме носи на себи биљег изучавања народног језика у погледу научном, а у поезији добива своје мјесто дух народне поезије 1- ). Ђуро Даничић — Бранко Радичевић — Петар Петровић Његош — Јован Суботић — Богобој Атанацковић — Јаков Игњатовић Ђура Јакшић — Љубомир Ненадовић — Јован Илић — Змај Јован Јовановић — Ђорђе Малетић — Матија Бан — Стеван Влад. Каћански —• Јован Сундечић. 4. Књижевност од год. 1868. Милан Ђ. Милићевнћ — Стјепан Митров Љубиша — Коста ТриФковић — Милорад Шапчанин — Др. Милан Јовановић — Владимир Јовановић — Др. Владан Ђорђевић — Драгутин Ј. Илић — Војислав Ј. Илић — Лаза К. Л.азаревић — Јанко Весединовић — Симо Матавуљ — НићиФор Дучић — Кнез Никода. И Г. Шурмин ,је ишао за Г. Новаковићем и подеду извршио по моментима борбе око књижевнога језика. Ново је што је од 1868 када је узакоњен нов правопис у Србији — отпочео рачунати модерну књижевност српску, и што је знатно место дао живим и сувременим писцима. Иначе, и код њега има и сувишног истицања Фидологије и Филодога -некњижевника, и уношења некњижевних имена, и поремећен хронолошки ред. 9. Историја сриске књижевности. Саставио Јован ЈрчиИ. I издање, Нови Сад, 1903. Друго, поправљено и допуњено издање, Нови Сад, 1906. ,Трећа перијода", „Новија српска књижевност", деди се код Г. Грчића у три дела: Први одсел: од Доситеја до Вука. Руски учитељи. Школски писци. ХристиФор ЖеФаровић. Доситеј Обрадовић. Павле Соларић. Михаило Витковић. Јован Рајић. Герасим Зелић. Други одсек: од Вука до Бранка и Даничи&а.. Вук. Ст. Караџић. Димитрије Давидовић. Јоаким Вујић. Милован Видаковић. Лукијан Мушицки. Сима Милутиновић Сарајлија. Ђорђе Магарашевић. Јован Хаџић. Тодор Иавловић. Јован Ст. Поповић. Јован Стејић. (У „додатку": „Илирски покрет", са хрватским писцима, поред којих су и некодико српских). ТреКи одсек: од Бранка и ДаничиКа до наших дана. Ђуро Даничић. Јован Бошковић. Стојан Новаковић. Бранко Радичевић. Петар II Петровић-Његош. Јован Суботић. Никанор Грујић. 17*