Prosvetni glasnik

школско кретлље

307

Кад бисмо такву градацију хтели извршити, то бнсмо морали дризнати, да у приом реду треба предузет.1 мере за одржавањо старина у земљп и за то, да све важније старине, нађене у земљп, доспу у збирке Народног Музеја. То со једипо може постићи вотираљем закона о старинама. Самим тим, што је Народни Музеј српски, има он у црвом реду да најинтезивније прикупља п проучава све оно, што стоји у вези с културном прошлошћу српског народа. На томе пољу пма много да се ради, а кад се буду израдили модели српских градова и грађовина, када се буду у боји копиралп најважнији споменици старосрпског живописа, а у албуме сложили Фотограски- снимдн свега осталог живописа, када се буду имале копије у гипсу од старосрпске скулптуре и архитектуре, када се свс то буде пјшбрало, средило и изложило у погодним иросторијама, тада ће се сриска култура друкчпје моћп репрезонтовати и пред странцима и пред нама самима. Носумњиво је, да ћемо тада научити да самп себе и впше ценимо п већма заволемо. Посао и рад на овоме пољу дугујемо у првом реду сами себи т а у колико српскп народ улази у заједницу осталих културних народа Европе, у толико тај посао дугујемо и општој науци о културној прошлости Европе. Обухватавши време, у којем је у Србнји жпвео српски народ ми ни из далека нисмо обухватпли целокупну ирошлост области, коју данашња Србија заузима. Еултурни живот у тој облаети није.почоо доласком Срба у њу, она није много пре тога била 1егга тсо§ш1а, што нам јасно сведоче остаци претходннх културних периода у овој области. Из доба сразмерно кратке али у погледу на културни живот веома богате периоде за време римског госиодарења у овој области има и много и разноврсних старина. За ову културну периоду везујо се посредно срнска нацпонална култура, то је и ради тога морамо проучавати и нознавати. Ну тим прикупљањом старина из римског доба у нашо.ј зомљи и њиховим проучавањем, ми у већој мерн одужујемо дуг, који дугујемо општој науци, него ли науци о специјалној националној култури. У колико већма будемо одговорили тој својој обавезп, у толико ћомо више пожњети прнзнања, у толпко ће бити већи морални углед Србије међу осталим културним државама Евроне. Међутим познаваоцу ствари јасно је, да рад на овом нољу има впшо-мање локални значај; он ће несумњиво допринети нашем бољем познавању културних прплика у добу римске културе. нарочпто, у нашој области, али, — а то се такође мора прпзнатп, — тај рад неће моћи ни знатно, а још мање битно измвнити досадање резултате на овом научном пољу. Далеко ће важније научне резултате нружити нрибпрање и проучавање нреисториских старина у Србији, које припадају култури разних цериода, које су претходиле римској владавини у Србпји. То је сасвим природно,. јер због геограФског ноложаја Србије према ондашњнм културним центрима живот тадашњих њених становника добпвао је нарочите правце, а због неоспорних културних веза с периФерним областима нознавањо тога живота у Србији пма свој снецијалан и велики значај. У колико се данас може пресуђивати на основу прикупл>еног и проученог матерпјала из преисторнског доба наше земље, може се тврдити, да је она у том добу била посредник између центара на југоистоку н једног дела периФерних области на северозападу. За тачније познавање односа између овпх центара и оних периФерннх области налазимо на српским налазиштима највнше и најноузданијих података за хронологију у целом низу мањих и већих области и просвктни гласник . I књ.. 3 и 4 св., 1911. 21