Prosvetni glasnik

674

ПРОСВЕХНЛ ГЛАСНИК

* Не може се дати карактеристика Толстојевих личности. Њихов број је огроман, а све су изнесене у пуној светлости. Човек готово не зна на којој пре да се заустави. Код Толстоја тешко је наћи оно што се у другим романима зове главна личност. У Рату и Миру има готово три одреда личности: ратне, мирнодопске п мешовите. Прве су изнессне само у ратној акцпји а њихов приватан, породпчан п друштвен живот не видимо. Друге су нредстављене само у свом лпчном животу, и немају без мало никакве везе с епохалним ратним догађајима. Треће личности јављају се и у рату и у миру н међу њима троба тражити главнв особе. Такви су кнез Андреја, Пјер Безухи и Никола Ростов. Уз њих су од женских пајважније личности: Наташа, књегињнца Маријап Соња. Уо^ие изоставл>а Ростоваи Соњу, али су и они зацело знатне личности романа. Карактеришући кнеза Андреју Уо§ие га бележи као „горда, хладна, скептична и „атеисту" Тојетачно само донекле, јер Андрејина љубав према онакој Наташи демантује у неколико оцену Уо§ие-ву. Толстој је најпре хтео начинитп од Андреје неку врсту Печорина и Оњегина, али га је у једном маху доближио јако Литвннову и Санину 1 У осталом, како се мени чнни, кад би се могле симболисати Толстојево личности кнез Андреја би иредстављао понос и чврстину карактера, Пјер нежност и доброту срца а Ростов нрактичан, здрав разум. Од женских: књегињица Марија. се ириказује као оличена благост и нокорност: Соња као непоколебљива верност и самонрегоревањо; Наташа као оличеве несталне и променљиве тежње за земаљским ужпвањима н срећом... * Добро је речено: у чему је снага у томе и слабост. Рат и Мир је пребогата ризница протумачених докумената из људског живота, неисцрнна као чаробна скровншта драгоцености у арапским гаткама. Али баш то изобиље појединостп слаби снагу романа. Објекти нагомилани у њему иодсећају на какав велики, несређен магацин, а дичности дају слику збега или разбијене војске. Види се само гомила света, али се не опажа ни команда нп дисциплина. И као што у тим неорганизованнм гомилама млађн истрчавају пред старије и слабији пред јаче, тако и у Рату и Миру главне личности покашто су бачене у сенку споредннјих. Оно што је у Тургењева најјаче: сразмерност, одмероност и складост у Толстоја је слабије. Он је мало растурен иразбачен; моћан је у појединостима, силан као проналазач и анализатор, али слаб као организатор и конструктор. У „Рату и Мнру" има више битака но што је потребно највећем романсијеру и витие личности но што треба за најбољи роман. Има у њему, управо, више засебних романа слабо слепљених једни уз друге. Има појединости не само излишних него и штетних по роман. Распоред на ручку код Ростових подсећа па извештаје каквог новпнарског репортера; срачунавање броја ловачких керова у лову Ростовљеву један је детињаст детаљ без пкакве вредности; она дуга молитва у црквп Разумовских добра би била за какав молитвеник а не за роман. Писма Јулнје Карагинове, неке прокламације које помажу историку а сметају романсијеру и друге неке безначајне појединостп показују наклоност Толстојеву ирема детаљисању, као што његова критика историјскнх писаца показује његову страст за резоновање. То га изазнва

1 Главна личност у Тургењевљевој приповетки »Лањски снег 15 . Наиомињемо ово да га читадац не би због сдичности имена помешао са Ардибашевљевим Сањином.