Prosvetni glasnik

676

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

школских и наставних питања, и у свакој је свесцп књижевни преглед (краћи прикази) и библиографски сггисак нових дела, послатих уредништву. У првој свесци најпре је списак кандпдата за наставнпке средњих школа од 1. јануара: аатпм имамо чланке: „2иг МеШосНк с1ез 1а1е1П15сћеп ХЈпкегпсћСб ап с1еп М1ие1к1а88вп" од проФ. Сг. Д п т е р а, „Вег пеие Кећгр1ап Л1г еуап^еНзсћеп КеНдтпзи 11егпсћ1; ап ћбћегеп 8сћи1еп" од проФ. Шела, и „2ит Леи^зсћ-атепкапГсћеп РгоГеззогепаиз^аизсћ" од А. М о с 6 р у г е р а; после расправа до.шзи службена препорука некпх дела. и онда је литерарни преглед: приказано је десетак књига за школску потребу. Не подцоњујућп вредност индукццје као и логичкога и језичкоисторискога објашњења ири предавању старпх језика, иисац ирвога чланка истиче, како је неизоставно потребно за ученике средњих разрода, да не само разумеју већ и добро упамте правила и обрте. С тога је одавно обичај, да у свакој вежбанци после систематскп уређених комада дође додатак „ради понављања целокупног градива за вежбање". Писац приказује сад једно такво дело за наставу латинског језика („КереШлопзће&е гиг 8уп1;ах ипс! ЗИНзИк", које је саставио проФесор А. Кић1е), методски обрађено, које не служи механичком учењу, тј. учењу без мишљења, већ хоће да помогне, да ученика доведе од голога разумевања до ступња поузданога знања и готовог умења. Друга расправа већ по свом предмету за нас нема непосредне вредности, те преко ње прелазимо, да бисмо се мало задржали код треће о размени немачких и америчких проФесора (ст. 16—26). Познато .је, да се од неколико година на овамо између Немачке и Америке раз.чењују одлични цредставници најразличнијих научних струка. Мосбругер (Моозћги^§ег) даје о том неколико својих опажања и наиомена. Зимњега семестра 1907/8 један од двојице америчких проФесора, Б-г. 8сћоПе1с1 са Нагуаг<1университета, био је филолог . Он је хтео своје слушаоце упознати са инглеском књижевношћу од норманског освојења па до владе Јелисаветине, али је због кратког времена дошао само Чосера. Семинарским вежбавима предмет су биле романце из круга прича о Краљу Артуру и округлом столу. Као проФесор упоредне историје књижевности, 8сћоПе1(1 је с тога гледишта и радио у својим предавањима, која је држао на инглеском језику. Ово је добро дошло немачким слушаоцима, п ако можда по неки није разумео сваку ситницу; Али једини и главни успех оваке размене проФесора није у слушању инглескога говора, у добијању осећаја за инглеску дикцију. Са предавања поред садржаја, градива, прелази на слушаоце и један део личнога схватања, личнога осећања и тежења говорникова, пажљивоме слушаоцу указују се погледи и начин мпшљења као и осећања и хотења у представника туђе народности, и тиме дате му се полазна тачка за разумевање и за оцену духовног гледања н стварања код целога народа. А за боље познавање некога народа необично је добар пут интпмна дружба са појединцима, у којима се као у микрокозму огледају особености целине. Мосбругеру није било могућно слушати и предавања, која. је, као пмалац Рузвелтове проФесуре, на немачком језику држао нредседнпк Уа1е-университета Ог. На1с1оу, који је дао упоређење између привреднога развитка у Уједињеним Државама и у Немачкој Царевини, са правне и статистичке стране, а допунио га привредним и социјалнополитпчкпм вежбањима. Са практичног гледишта ово предавање још је важније за познавање и разумевање једнога народа као што је амерички. Кад се још узме на ум, да ће већина слушалаца ових предавања доцније радити на разним положајима и у врло разним