Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

681

за све знање, и налази исту у самоизвесности, са којом мислеће биће своју егзистенцију тврди..." а то је дело, које аутор наводи у предговору под 3) и под општим натписом: „Ево дела, по којима је у главном рађен овај уџбеник." 10 Пошто морамо аутору цовероватп, да је поредио своја излагања с-а другим, то следује, да није увидео и у потољем дајемо доказе, да аутор слабо увиђа. Аутор продужује своје реФерисање о главннм философским делима. Обичан реФерат, који по својој вредности стоји на нивоу обичних студентских извода (ексцерпта) за личну употребу, дао је аутор о познатоме делу Бенедикта Спинозе (Вепв(1Јс1из <1е 8р1пога): ЕШса. У излагању садржпне овога дела, дао нам је аутор најбољи доказ, докле (тј. врло мало) допире оштрина његовог схватања и његових појмова. Ту достижу апсурдности свој врхунац. Сад молимо читаоца, да нас прати на путу тога показивања, и мислимо, да ће читалац донети оштрији суд од нас. Почнимо. Аутор говори о Спинозиној математнчкој методи, и каже: „Као што је иознато, математика иолази од неколико основних деФиниција, које утврђују основне појмове, управо основне објекте њене, и неколико аксиома, које изражавају основне ставове, основне истине, или основне особине тих објеката и на основу тих основних ставова она изводи све посебне ставове своје, идући при томе од онога што .је простије ка ономе што је сложеније.... Тако исто и Спиноза у сваком од иет делов а своје Етике лоставља најпрс по неколико деФиниција и аксиома па на основу њихово.м изводи даље пропозиције" итд. 11 Управо је „познато" да је то синтетичка метода Евклидова, којом се он послужио у својим „Елементима" на коју је се Спнноза и угледао (Натпис Спинозиног главног дела гласи: ЕШса, огсИпе §еоте(;псо <1етопб1;га(;а). Аутор и не саомиње нитде Евклида. Али уску везу између методе Спинозине и самог система аутор није увидео, као што ћемо после показати, где ће бити говора о ауторовом разумевању четвртог аксиома првог дела Етике, јер сама веза стварн то изискује. Није истина да Спиноза »у сваком од иет делов а своје Етике 1(12 поставља деФиницнјо и аксиоме, јер: 1. Тре&и део је без аксиома а садржи постулате, које аугор и не спомиње. 13 2. Пети је део без дефиниција. 14 Читаоцу је познато, да и Евклид у својнм Елементима има постулате. И други део Спннозине Етике има поред деФинпција и аксиоиа још и иостулате (ро81и1а(;а). 15 Аутор нзноси све деФиниције и аксиоме ирвог дела Етике и то оригинал (латински) и српски. Мање ћемо погрешке изнети најпосле а сад ка крупним и веома озбиљним стварима. Чотврти аксиом, који је основан по Сппнозин спстем аутор је изврнуо. У оригиналу он гласи: „Е/7'есЈи8 содпШо а содпШопе саизае с1<-реш1е1 е1 еапб.ет Гп^оШ1". 1в А то значи : Сазнање последице зависи од сазнања

10 Ј 1)1(1., р. VI. 11 Ист. нов. фил ., р. 146. 12 Ист. нов. фил ., р. 146. 13 Упореди : Вепе(Нс(;1 с1е Зршога орега с^иае зирегашЦошта, е<1. ВгиДег. то1. I, 1лрб1ае, 1843, р. 271 зеди. 14 Уиор. 1М(1ет, р. 391. 15 Упор. Н)1с1ет, р. 238 зеди. 16 Зрјпога, ЕИпса, рага I, ахјота 4.