Prosvetni glasnik
932
Г1Р0СВЕТНИ ГДАСНИК
2. Анатомија — У једном другом облику значило би тако исто пасти у погрешку апстракције и емпиризма, што би се састојадо у ограничавању, кад бисмо хтели да научимо анатомију покрета, да рекапитулирамо дугачке листе мишића или банална описивања костију и мрдања зглавкова. Нико пе би умео да разуме природну игру нашпх мишића, ако је не би испитивао директно на самом себи ван књига анатомских, посматрајућн спољашње облике својих нокрета, у нсто време док својим мускуларним осећајем гледа у себи њихов интерни облик и њихово \ психо-физиолошко порекло. Јер сви су наши покрети актови с два лица: једно је видљиво споља; друго је у нама и њега је у стању да примети онај који размишља и који посматра себе кад ради. Проучавање ова два лида физичких вежбања потребно .је, то ћемо већ доцније видети, да би се гимнастици дала сва њезина васпитна вредност: она једина представља детету нокрет потпун и жив; једина му она даје интелигенцију, и боље, него ли икаква дисертација о скелету, она га учи вештини да воли своје тело и да осећа да живи, стичући свест о изворима енергије који су у њему. 3. Физиологија — Кад су нознате ове основице, кад су нознати механички закони и органи покретања, пођимо корак даље, дотакнимо се проучавања циркулације, респирације, храњења, и великих виталних функција у њиховом односу с нашим разним физичким вежбањима. И ту опет, гледајмо да избегнемо заблуде, које извесни методичари, под изговором да учине гимнастику што униФормнијом и да што више упросте њезину наставу, пропагирају с највећим одушевљењем. Они заборављају, у корист својих изнесених теорија, да је тело човечје права република органа и какве тесне и непрекидне солидарности везују све те органе. Треба ли зар и за то примера? Извесни то чине упорно радећи на томе да интензивном културом плућа од њих начине централну полугу свеколиког физичког васнитања. Свакако, да би се живело, потребно је добро дисати, али исто је тако потребно да се добро срарује храна, и тако редом; другим речима речено нама су за живот потребни многи и многи органи. Подизати један од тих органа на уштрб других значи покварити природну равнотежу тела и пореметити човечју магаину скршивши рад, њезиних Функција. И овај пример је довољан да покаже колико је опасно у животном питању руководити се апстрактним нринципима и чистом теоријом, уместо да се испита, у ствари, од какве је нежне структуре сачињен ломљиви организам детињи и каквим лаганим ходом оно прелази од етапе до етапе, како порашћује, и како стиче своју равнотежу да би иостало снажан, окретан и интелигентаи младић. Кад је једном стечен овај физиолошки осећај, који ће наставнику допустити да градуише серију својих веџбања знајући за узрок, тада њему васпитачу треба још да научи да их прилагоди свакој групи