Prosvetni glasnik

948 просветни гласник

већих или мањих, мање иди више неправилних мушких и.ш женских, са или без браде и т. д.]. [Речи су исписане на нантљикама за ФотограФију и предавања читања са усана, могу прећи испред очију ученика онолико пута, колико то наставник хоће]. М. Магјсће11е: „Тл1 Сћтопорћо1о§гарМе 4е 1а раго1е". III. Изиеги удогу читања са усана у школи и у друштву 1. Читање са усаиа у ш^о«ли У принципу, читање са усана замењује слух, и њему се прибегава при руковођењу. школског носла: Учитељ речју Формулише наредбе, препоруке, савете, потребна обавештења за свакодневни рад и ученици гаразумеју, гледајући га како говори: на исти начин су охрабрени (ободрени), добијају похвале или ирекоре, који су заслужена санкција њиховога рада. Такође, помоћу читања са усана, глуви, који може да говори, почиње да учи, изучава предмете, излагање лекција свију врста, пропитивања, припремања и кориговања задатака, објашњавања итд. Непрестана употреба речи и читањаса усана представл^а есенцијелни (главни) принцип оралне методе. Али, као што смо мало час видели, постоје два различна мшшвења, односно примене овога принципа. За неке од иаших сарадника, читање са усана има у пуном смислу да замени слух. Услед тога и дају му увек првенство над осталим средствима изражавања мисли и нарочитб наглашавају, да писано слово ваља употребити једино при изражавању познатих ствари. Глув који говори упознат је с језиком и с разним иредметима нашег програма помоћу читања са усана. Писањем се помаже, да би прикупио (сложио) научене појмове и да би могао поправити прегледајући сам, оно што је заборавио. Изговорена реч и читање са усана су средство за упућивање у знању, а писање, само је средство да се подсети. То је нринцип чисто оралне методе. Већина наших сурадника сматрају читање са усана као немоћно, да потпуно заменн улогу слуха. Пошто је азбука исписана на лицу, веле они, и сувише недовљна, да би читалац могао запамтити све Фонеме и све слогове, које је изговорио његов саговорник, и пошто, онај, који чита са усана, мора да прибегава подразумевању како би допунио оно што не види, природни је резултат, да је читање са усана употребљиво само у обиму познатих ствари. Оно допушта глувоме, да распозна речи, које припадају његовом личном списку, али он је немоћан да схвати, ма који било израз,