Prosvetni glasnik

100

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

почива, бида нужна иди случајна. Егзистенција монаде, т. ј. монада као ,прави атом ирироде," као „елеменат ствари", 46 сдедује из тога, што егзистира сдожено, јер што је сдожено, мора бити сдожено из иростога. Д-р Свехомпр Рпстић.

1_а угаје есШсаШп. — Раи1 ВаиИЈег (НасћеМе, 1910, 16° — р. XI — 1—281, 3 - 50). По замисди пишчевој насдов књиге значи „Истинито васпитање . . . Формација духа и теда у њиховој потпуности и у хармонији". Годтије проучава редом једно задругим: васпитање теда, осећаја, интедигенције, воље. Критикујући без икакве поштеде предрасуде, на чије штетне посдедице указује, он се ипак уме да сачува претераног дивљења и ведичања свих новотарија, и његови савети оивичени су похвадном умереношћу. 1. Васаитање тела — Да је ово васпитање потребно нико неће ни једном јединош речју снорити: снажан темпераменат, „богата крв, јака мускулатура, стварају без икаква поговора поверење у сама себе, унапред приуготовљавају на иницијативу. Све то, као вишак свему горвем, ствара могућност за акдију". На првом месту треба водити рачуна о здрављу. и то старање треба чак да претходи браку, треба да нагони младе људе да о том размишљају кад хоће да ступе у брак, каогод што такође треба да да супружницима одважности да се многог чега лише у интересу своје деце. „Од самог тренутка рађања, паштење око васпитања, иросто речено, отпочиње", лекар треба да иде устонице за дететом, а не да буде само позиван кад болест наиђе. — Намеће се мудра и паметна игијена. Детету треба ваздуха, и у соби „у којој само ноћ проведе", у разреду, свуда. Треба му воде „купатила, тушева" и за све то времена да се тим користи. Ученике треба водити да се купају у реци, али не да се купају као заточеници које не испуштају из очију, већ весело и слободно, треба их пустити да веелају и пливају, да се забављају водом и у водн, да се упознаду с њом и вежу тесно пријатељство. Међутим, прекомерна хладноћа веома шкоди: „Пазећи на то да децу не нретопљавамо разним огртачима н шаловима, ииак зато треба их добро оденути". Голтије такође критикује модерне идеје о храњењу. Из страха од апенднцитиса „потпскује се глад која је потреба". У извесним кућама ћутање прн обедима одузима овима сваку пријатност. А међутнм „како тек веселост, задовољство изазивају прохтев за јелом, како помажу варењу". Све ове практичне заблуде зар не произлазе отуда „пио се не предаје никако нли што се предаје врло рђаво игијена по школама?". Тело треба да буде „снажпо, окретно и лепо". Време је већ да се замене кукавна и тужна окрепљења између четири зида каквог дворишта веселим окреплењима при којима би деца могла играти „оно жто им се допада, и како нм се допада", — и досадне шетње „слободним и живахним кораком по чистом зраку, на отворепом пољу каквом интересаптном циљу". Гимнастика и спортови „непогодни су у једнакој мери за све редом; али

48 Види 11)1(1., § 3.