Prosvetni glasnik

прикази и оцвне

111

жини школских књига. о слушиој и очној иодобности учеиика, о преоитерећености и умору и т. д. Аекарска инсаекција — Изложене иодатке дало је пруско министарстно. Ово је институција која доиста ностоји, али не само на хартији већ у ствари. Код Пемаца посто.је школске клинике које су за ову изложбу послале Фотографије, упоредне слике и статистике и добивене резУлтате у погледу болести зуба. Министарство је изложило све инструменте за лерење вида, за атскултирање прспју, за мерење одступања кпчпе и т. д. Ту су п многобројне статистпке. Колоније о расиусту, Школа у шуми код Шарлотенбурга и пАезегг1ећипсЈзћеипе у којој се ученици уче земљорадничким пословима. Сем тога дивно је одељење НИГззсћтеп — гаколе за малоумне и анормалне. Мои1е(; завршава свој извештај овако: У главном свуда сам на овој изложби нагаао јасну и одређену намеру Бјп§пег-а и његових сарадника, који су свесни истакнутог циља. Од научничке културе они не траже само, не траже нарочито непристрасно знање. сасвим спекулативно о нриродп, већ и неиогрегана средства да пауче човека како би боље знао живети, како би га учпнили бољим у његовом телу и његовој раси. Овде све знање цпља пепосредној примени, свако истражпвање у лабораторији нрпуготовљава друштвено добро; свако ће открићо уништити нредрасуду, излечнће од шкодљиве навике, од укорењене погрешке; свака оиробана ствар'ублажиће физичко зло; свака ће истина издпћп нотиштено или изгубљепо створење. Потчињена непроменљивим методама сама нрирода пружа лека диформитетима и злу које помаже, но за које је човек више одговоран од ње. (Утогодишњица Чарл Дикенса. — Попз Бе1а1;ге — Поводом стогодишњице Дикенсове Бе1а(;ге је нанисао кратак чланак у којем пропраћа живот Дикенсов и његов рад и значај у литератури. Дикенс је, вели овај писац на завршетку овог чланка. уживао двогубу прпвилегију : што је за пуних тридесет година одушевљавао целу Енглеску и што .је за чнтава пола века доцније био сматран као најјасннја и најживља звезда националне књижевности. Пошто је био читан готово с неком побожношћу, нрема томе колико је објављивао својпх месечних свезака, наставио је дапробуђује врло живо интересовање данас нарочпто кад су пале оптужбе које му умало те не донеше презрење. Днкенс је начинио од романа у исто доба добро друштвено дело и урнек дело артистичко. Њим се служио да изнесе своју визију на сввт, да наслика драж готово вилинску која, у његовим очнма, обухвата живот иокорних, слабих, и тај табло који му је прпбавно потпуно одобравање тако озбиљног судије као што је Саг1у1е свагда је остао на домаку најнеизрађенијем духу. Што је рад Дикенсов и поред чисто националпог карактера продро на континенат где је позпат као и рад Бајронов долази отуда што нма свој извор не у инте.шгенцији, која је врло рдзнолика прома земљама и епохама, већ у срцу у којем свагда и свуда вибрира.ју једни исти осећаји. Енглеска се спрема .да ирослави јединственог романсијера, и не само то већ и одушевљеног апостола и велпког песника. Жза ова три чланка је Хроника основне наставе у Француској, Кроз периодичне туђинске часоиисе (енглеске. америчке, немачке. белгијске н швајцарске), Преглед штамие. и Прикази ових књига: 1^а раг1етеп1аг1$те е1 1ез Раг1атеп1аггез зоиз 1а Ке^п1иНоп (1789 —1799.) раг 6а§1;оп Бос1и; пе 1а т61ћоАе ИИбгагге, Јоигпа1 (1'ип рго^езеиг Лаза ипе с1а5зе ае ргет16ге, раг ВегагД, Vепзе1дпетеп1 с1и (гапдагз, 1е§он8 ргоГебзеез а рЕсо1е (1ез Наи1;е8 Е(;и <1о8 зос1а1ез (Воиг»1н, Сгоиге!; екс.); 1едопз б,е