Prosvetni glasnik

8*

прикази н оденб

115

лесно развнће огледа се наравно н на душевном пољу. Немнр у фнзинком развићу новлачи за собом и психички немир. Од мирне девојчице ностаје дивља шипарица. У неколико згодних речи писац обележава ово стање н расположење. У тако гаипаричко срце усељава се љубав, која је додуше још несвесна и слепа. А из душевнога хаоса шипарице поступно се помаља личност, зрео човек. У том помаљању могу нарочнто бнтн од користн и родитељи и наставници. Доба развијања је врло крнтично време. Како је с децом у том узрасту у мушким школама, боље је познато, јер јавност избегава изношење таквих ствари нз женских школа. Сада се много говори о сексуалнон просвећнвању у школама; али по пишчеву мишљењу тиме се нарочито у женскнм школама може учинити више штете но корнсти. Он вели: „Ако у школи не веје ни притворан нн лабав већ увек узвишен и чист дух, онда је школа учинила своју дужност. Сексуално просвећење још несвесне и невине шипарице може у право време н на прави начин узети на се само и једино мати". Писац још спомиње и утицај читања р о м а н а на шипаричку душу. На завршетку вели, да ће душа шипаричина остати иста н поред све реФорме виших женских школа, јер шппариштво није последица погрешног васпитања већ прнродно стање код сваке нормалне девојке у одређеној периоди живота, коме одговара такво доба код мушкараца. Ка1;игат ехреПаз Јигса; 1атеп из^ие гесиггек. (Прпроду ћеш пстерати батином, али ипак ће се она оиет вратити). Наставник и наставници морају изићи насусрет овој шинарпчкој нрироди. А то није лака задаћа. То бива разумевањем и љубављу,.а не лажном попустљивошћу и сувишном благошћу. Али ту мора бити и добре школске дисциплине. Па ипак најважнију задаћу у том има кућа а нарочито мати. У „Књижевном Прегледу" др. УлФила Мајер приказује дела за вишу женску наставу из Физнке и хемије, а виша учитељица Јелена Мајерова дела нз рачуна и математике; затим под натписом „ЗехиаНШ; ипс! Етећип^" приказао је др. Адолф Зелман четирн дела (три већ наведена у напред приказаној расправи) из те области. „Саопштења" у овој свесци имамо неколико о наставпицима и школама за више женско образовање. У једанаестој свесци највећи (стр. 498 — 599) део чини извештај о 22. главном скуну Немачког Друппва за више женске школе, који је држан у Дрезди од 1. октобра до 6. октобра (но новом) 1911. године. На другом месту нод натппсои „Уегћапс! уоп РШ1о1о§еп ап бЈГепШсћеа ћоћегеп Мас1сћепзсћи1еп Ргеиззепз" имамо извештај о главном скупу тога удружења, којн је у вези са напред споменутим скупом држан у Дрездн 4. октобра; а треће место заузима опет извештај о једном скупу: „Тадип^ (1ез А11§ететеп Беи^зсћеп Ггаиепуеготз ш Вгаипзсћ\уе1§ 1911". Књпжевни Преглед" има одељак: „НаизћаКипдзип^егпсМ" од Елзе Гросове из Берлина и други одељак: „Аиз КаЂиг ипс1 Сге1з1ег^еИ;", где се говори о познатој збирци под тим називом и о каталогу њену, што је недавно изашао. „Саопштења" има подоста и у овој свесцн, опет о истим предметима и у истом правцу као и у раиијим свескама. На 22. главном скупу Немачкога Друштва за више женске школе поред редовннх друштвених послова расправљана су и пеколика важна пнтања нз области впшега женског школовања и образовања. Тако је директор др. Делер (Боћ1ег) из Дрезде поднео извештај о новој уредби о вишем образовању женскиња у Саксонској, директор др. Винтер из Мин-