Prosvetni glasnik

116

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

хена о новој школској тредби за внше женске школе у Баварској, а директор др. Ото из Дармштата о новим одредбама у Хесенској. Ови извештаји су занимљиви за све, који се интересују за пптање вишега школовања женскиња. Другога дана претресане су поједине тачке о школи за домаћичко образовање, школи за жене, т. зв. Ггаиепзсћи1е, како их је израдила комнсија за те школе. 0 свакој од нредложених теза бпло је живље дебате, чији је резултат овај: 1. Школи за домаћнчко образовање (Ггаиепзс1ш1е) основа је виша женска школа; за њено унутарње уређење треба водити рачуна о месним ириликама. 2. Ова школа није средња школа. Она управо даје општу припрему за позив жене у кући, општини и држави. Она може чинити основу за даље образовање у нарочитим стручним семинарима. 3. Спајање ове школе са учитељском школом треба начелно одбацити. Исто тако не може се посећивање ове школе ради нрнпреме за испит за учитељнце ручног рада и учитељице језнка сложити са нарочитим задаћама ове школе. 4. Сталан наставни план и одмерену школску дисцинлину треба тражити и за ову школу. 5. Спајање теориске и практичне наставе треба безусловно тражити. 6. Овој школи, ако је сиојена са којим другим наставним заводом, иотребна је нарочита управитељица, која треба да на се прими обавезе управљања разредима. Од других послова истичемо : „Немачки језик у целокупном раду впше женске школе" од семпнарског директора др. Келера из Франкфурта на М. Важну тему о значају матерњега језика у садашњој школи, која све више тежи да је национална, и улози матерњег језика код свакога наставног предмета реФерент је обрадио прилично исцрпно, а у дебати је учествовало доста чланова. Не улазећи у детаљније приказивање рада на овом скупу, можемо цео извештај ирепоручити пажњи свих оних, које интересују разне врсте школа за внше женско образовање и њиховп нредставници. Да разгледамо још, шта „ГгаиенМ1с1ип§" доноси у својој дванаестој свесци, па смо тиме завршили преглед овога ваљанога листа за 1911. годину. На првом је месту расправа „Бег 1Јп1;егпеМ т с!ег §пес1пзћеп О-езШсМе хп с!ег ДгШеп И.угеитбМаззе" од вигиег учитеља Бг. Брунера. Писац иолази од тога, да је за наставу исторпје у (женским) лицејима одређен недовољан број часова, а нарочито за грчку историју, за коју се може употребити само један кратак летњи течај, те због тога налази за умесно и потребно изнети своја искуства о том. Друго место заузпма директор учитељске школе Ернест Келер из ФранкФурта на М. својим кратким саопштењем: „БГе АгћеИзтеехзе ипзегег 8еттапзИнеп". К. најнре наводп, да се рад наставника у женским учитељскпм школама п у средњнм женскпм школама (8(;ис11епапз1;а11 ;еп) нпчим толиконе отежава и не спречава колико „хииертропи.јом савесности" код ученица, јер оне се утолико више наирежу, што се више ми трудимо, да им умањимо терет рада. Ту нншта не помажу поуке и савети. Б. мисли, да ће можда имати вредностп, да се чује један на жалост усамљен глас из круга самих ученица учитељске школе, те с тога износи необично нскрен одговор једне ученице на питање: „Како ћу се бринути за своје здравље?", које су оне имале као задатак. На трећем месту Елиза Кајделова (у. Кеи<1е11) из Дрезде саонштава имена академскп образованог женскиња, које су положиле државне настав-