Prosvetni glasnik

62

ЕРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

списи на Француском језику, између осталих и његов спис 0 Немачкој Књижевности , у коме о немачкој књижевпости и њеној будућности има врло неповољпо мишљење. Је ли, онда, чудо што и Французи за све то време гледају с извесне висипе на народ који се стално само уг.леда на њих, не дајући нн у књижевности ни иначе ништа што би им могло импоновати? Сасвгш је дакле неосновано горње Мајерово тврђсње о „галској обесги", и више је него извесно да језуита Бухур не би изишао с онаквим тврђењем да је нешто живео век доцније, то јест почетком деветнаестог века. Јер после успеха фридриха Великога, и нарочитб после великога полета који немачка књижевност показује у другој половини осамнаестога века, почиње се и код Француза мењати мишљење о Немцима.Већгодине 1786пишеЛеру (Хегоих) усвоме ,Комичном, сатиричном и т. д. речнику" код речи А11етапс1 (Немац) ово: „Ова је реч увредљива и за онога коме се каже као и за честити немачки народ, који је од неколико годипа показао довољно сунротнога ономе што значи ова реч. И ја молим оне који ово ушчитају да се не нађу увређени, јер ми је једина намера била да истакнем како су Французи смешни и како заслужују више но и један други народ на свету да им се покаже како не умеју да суде кад тако рђаво оцењују народ од кога би сад требал.о да уче. Ова реч дакле значи: груб, суров, диваљ и ионекад пијаница" , 50 Јасно је, према овоме, да се Французи труде да буду објективни у своме суду о Немцима. Али каогод што Леру хвали Немце свога времена, тако је исто Бухур, с обзиром на своје време, морао говорити неповољно о њима. Он је дакле могао тврдити да „Немац не може бити 1зе1-е8ргИ;", а да зато ипак не буде обестан, па чак ни необјективан; јер се, најзад, такав суд доноси према онштем стању и општим приликама , не мора до краја бити тачан и чак се и не даје с таквим претензијама. Али да у Бухуровом суду о Немцима има и неправде, она је с Француске стране довољно искупљена већ горњим ласкавим речима Леруовим. Ствар међутим није остала само на томе: с Француске је стране дошло и читаво дело, које у литератури о Немцима још увек заузима највидније место, и с којим су и сами Немци потпуно задовољни. То је позната књига госпође Сталове „0 Немачкој". 61 Она се, разуме се, јавила на свет онда када се једино и могла јавити, почетком деветнаестога века, у доба кад је у немачкој књижевности и немачком духовном животу у опште најсјајнији период био достигао врхунац. Књига госпође Сталове постала Је на основу опсервација учињених на дуготрајном путовању по Немачкој године 1803 и 1804, а по своме

50 Кибпег, стр. 16. 51 ММаше с!е 8(;ае1: Бе Г АПета^пе. Рапз. (Јагшег Егегез.