Prosvetni glasnik

72

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

према друговима који вреде, који га окружавају, и да заузме место међу њима. И, врло дуго, за читаве векове, са сваким учеником није, у принципу, друкчије поступано у школама: то је био систем. У породидама такође, и у намерама родитељским, велико иитање о деци беше у томе : да се сва деца створе по истом калупу и да се сваком да ранг између његове браће и сестара. И Факат, да се деца налазе под разним погодбама, био је сматран као тежкоћа више или мање озбиљна. Наставник се сматрао за задовољна, ако би дете показало ведику лакоћу да научи или ако би показало велику уљудност, али није могло бити питања о томе да му се укажу специјална права, која ће оно учинити и да важе или да се ма на што било потужи. У свима овим епохама, доиста, сав живот маса био је строго потчињен истој непоречној власти: у давнини: државној, црквеној у Средњем Веку, власти разума у садашњем времену, нарочито у XVIII веку; живог масе је био потчињен извесним аранжманима или компромисима ових власти, а кад што и обичају. Међутим, тада се нагомилавала, по породицама каогод и по школама, маса опсервација о разноликости природе и интелектуалног прогреса код деце. Ове опсервације наметаху се кући, у којој и поред .једнога истог порекла, и истог васпитања, ипак се могла увек запазити дубока разлика између деце, онако исто каогод и у школи, у којој велики батаљони ученика и брзо наилажење генерација за тенерацијама, иружаху посматрачу широко поље за рад и проучавање ? ма да прилике не беху такве да се могло предузети деликатније дубље пропитивање. Међу ученицима чинила се разлика само у једном једином погледу: природа нојединог ученика да ли смета настави наставниковој или јој помаже? Па, ипак, и ако се већ у давнини налази нагомилана маса реФлексија о разноликости између ученичких карактера; и ако се тога налази и у Средњем Веку, и ако се то све обнавља у доба Ренесанса с много више прецизности, ипак се још увек остало на истом месту: на супрот ставити главе ученика, ове поделити у одређене категорије: тешки или тамни духови, живи и биетри, лако схватају или тешко; класирали су их још са добром или рђавом меморијом; или према већој или мањој способности у изражавању; неки нут чак и потом да ли показују или не вољу за учењем, према приљежности или лености, према вољи за. науком или грубим инстинктима, да ли имају или не осећај части. Пре свега. види се, у овим младим душама слагалиште једног знања, које је унапред утврђено, где ће се, уосталом, сачувати, да се потом пренесе ; у том знању подразумева се вера, за коју је везано морално понашање у животу. Индивидуе су, према овој класиФикацији, у суштини добре или рђаве, интелигентне или глупе, приљежне или лене, кадшто опет неспретне или окретне, веште. И оне се нарочито