Prosvetni glasnik

76

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се да се дефинишу, такође потпуно и савршено кодико је то само ногућно, различни типови ученика у погдеду интедектуа.гном;' по том се све више и више износе на видик деликатније патолошке црте које су увек, у ствари, тако многобројне. Ова обавештења, признаће се, могу врдо корисно послужити у школи, да би се правшшо судидо о ученицима, и да бисмо их потом одважно гурали напред. Но, и данае је мали број практичних педагога. који су прихватили ове идеје; бар нису учинили никакна утицаја на методу која је усвојена. А, међутии, не може бити говора, да се у овоме смислу мора извршити промена, и да ће то у будућносги и бити. Знам да се не може одмах и непосредно изјавити, да је изврсна у практици свака ствар која је теоријскп постављена. Претпоставимо, на пример, да је класирање типова по слуху, оку, тако лако извршити, и тако сигурно као што проналазачи верују, инак ће бити тешко приписивати томе капиталну важност, кад се то хоће да примени на разреде, узете у маси. Исто тако, кад је реч о класификацији типова у погледу меморије, умора, и т. д. ту се да још дискутовати о њезиној великој вредности. Међутим, у овом погледу забележени су врло важни резултати, који ће <;е богатити сваким даном. Овај покрет проучавања код научника сада је у дослуху с новим покретом идеја, који се маниФестује у масама и којиосваја све више и више. Пређе је било ваздан иородица које су налазиле да су њихова деца у школи рђаво оцењивана, и да се с њима не поступа добро, итогаради и жалиле се, али те њихове жалбе, које су биле плашљиво и изговаране, нису никако сматране за нешто озбиљно. Сада пак, створен је осећај да индивидуа има права на све друге обзире као и на оне на које је дотле имала, и овај осећај постао је тако чврст, он се изражава тако силно, да самим тим убија наш стари школски систем. Стари систем нашао је противника речитих, пасионираннх и у једном и у другом полу, и рекламације које су подигли педагози врло су тесно везане за ова.ј садашњи покрет, који је општи, и који има за свршетак еманципацију индивидуе. Овај покрет, сам по себи, врло је разумљив: трпи се, не дајући о. томе рачуна, што се осећа да је човек скрхан под притиском овог општег нивелмана, који се, под утицајем модерне цивилизације, брутално увукао свуда, у породични каогод и у народни живот. По сваку цену хоће се да се има своја аерсоналност, хоће се за њу да нађе места и уважења. Свуда се ништа тако не цени као црте> изглед, нарочити, лични, и имати персоналности сад је готово синонпм имати вредности. Онај који мало изближе погледа, лако му језапазити да је ова реч „персонадност" амбициозна кад је примењена на ма коју