Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

79

То није све: још је потребно да наставници показују познавање и љубав све већу, живљу, дубљу о природи младих људи, њиховом постепеном развијању, о њиховим разноликим способностима, о њнховој индивидуалности и њиховим стварним правима. Интересовање треба да пређе с предмета који му предајемо, са садржине науке, на персонадност ученикову, на његову психодогију. У епоси универзитетских студија још се више но пређе може унинити ово проучавање и то у много већем обиму и много потпуније. Између потпуно теоријског познавања способности душа и посматрања чињених у току живота једне школе, треба да има сталног прозирања и реципрочног утицаја. Треба признати да наставници, у добрим школама, мењају своје оцене о ученицима, много чешће и много свесније но пређе. Али се ипак може наћи остварена идеја, која, сама по себи, изгледа сасвим природна ако се, да би се окарактерисао један ученик, има једна књижица у ко.ју би биле унесене све белешке које је он имао за све време свога школовања; те белешке биле би за све ученике редиговане по једном модеду. Ова би књижица допуштала да се створи слика, у сваком тренутку, о интелектуалном развитку детета и на тај начин сваки нови наставпик или васпитач могао би се о том ученику врдо лако обавестити. Ова би књижица бида драгоцена да се проучи сваки ученик посебно, но, поред тога шта више, читајући ове карактеристичне опаске, ове индивидуалне иортретс, наставници би стекли још више проницљивости да чине потоња посматрања. Знам да се гигантске пропорције извесних наших школа противе таквој мери. Ах! ко ће нас ослободити бројева и маса под којима стење садашњица. Једино једнострани посматрачи могу се радовати нанретку који расте и колосалном развитку. Да поновим још једном: између универзалног нивелмана наше цивилизације с једне стране, и с друге између слободног развијања индивидуе постоји логичан однос који се запажа врло добро. Каогод што наша цивилизација није идеалне среће, баш напротив, тако и свака индивидуа нема сва права која се за њу траже. Но, била би тешка погрешка удалити, а рпоп, не хтејући чути и једну и другу страну. Јер, прошла су она времена када се могла наметнути свима члановима једне исте општине потчињеност једноликим прописима: велика осетљивост индивидуа, тојест младих људи који се само почињу Формирати, постала је у нашим данима много већа, и уосталом не може се поново враћати од бољег стања ствари стању које је мање добро. Између школе и ученикове особе односи могу бити и не бити савршени; потрудимо се бар да то буду. Мппсћ ироф. Бердинског Уннверзихета — т ЈУМисаИоп