Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО И КУЛТУРНО КРЕТАЊЕ У СРПСТВУ, СЛОВЕНСТВУ И СТРАНОМ СВЕТУ

Средња настава у Француекој и Енглеској (по оцени једног Енглеза). — Дете, кој'е ће сутра-дан бити саставни део народа, са својим особинама и својим ногрешкама, са својом величином и својом ништавошћу, да лн је то дете боље васпитано и одгајено у Француској по у Енглеској, или реципрочно? Ово је питање често било постављано. Но, изгледа да се досад више занимало тим, да се истакне супериорност једне расе над другом, него ли да се учинп непристрасан и објективан експозе о васпитним системнма који су данас у важности код Француза и код Енглеза. Међутим, ево учињен је један врло интересантан покушај сгозз охашГпаМоп и то службеним путем у самој Енглеској: Воагс! о? ес1исаЦоп хтео је да има нсцрпну студију за оба система, и за Француски и за енглески, и тај посао поверен је био г. С1ои(1ез1еу Вгаге1оп -у. Ннје се могао учинити бољи избор, пошто је г. Вгаге(;оп да би се што боље упознао с Француском гимназијом провео у њој неко време као паставник, и пошто од тога тренутка није нпкако преста.јао да прати све модиФикације које се појављивале у васпитном погледу, у навикама и законима енглеским и Француским. Велика брошура Вгаге4оп -ова: „Поређење између виших школа Француских н енглеских", пре но што је била оштампана у посебну књигу с неким изменама, изншла је у 21 свесци „Слецијални извештаји о васпитним питањима публиковани као службено издање". Само са овог разлога ова брошура вреди да буде изближе проучена. Она, уосталом, указује установама француским јединствене похвале, које је пријатно чути, нарочито још и са тога разлога, што су све оне врло мотивисане. ТТТто чини стварну разлнку између енглеских школа и школа Францускнх лежи у оном Факту, што су оне аутономне а ове друге под скученом зависношћу једне администрације строго централизоване. И с једне и с друге стране запажене су већ, мало по мало, претераности којима води строго примењени ма који од ова два нринципа, и већ се почиње зло лечити тим што се тамо сужава а овде прошнрује слобода. Носледњих година могло се доиста видети у Енглеској, како се поједине школе удружују да начине један заједнички испит за пријем ђака и за њихово ослобођење по свршетку школовања. Закон иредвиђа снстем надзора којијесада Факултативан, аликоји ће јавно мњење, колико сутра још, учинити обавезним. У Француској напротив -лнцеји теже да постану аутономни и директори су, на прнмер, већ добшш нраво да отварају курсеве у односу према месним потребама.