Prosvetni glasnik

82

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У моралном иогледу Француски ђак чини се Енглезима једииствепо уљудан. Он уме врло вешто да руководи апстрактпим идејама и врло брзо схвата тешкоћу каквог проблема. Напротив, има много мање иницијативе од енглеског ђака асћоо1 ђоу, мање поуздапости и мање поверења у сама. себе. Велика погрешка Француског система по г. Вгаге(;оп-у састоји се у томе што је Француски ђак мање слободан у своме кретању. Над њим, пре свега, неирестано бди његова мати, која га воли мало егоистички, која би хтела да је његов повереник у свима стварима, укратко она је непрекидпо уза њ до знатног доба његове старости. И потом цео систем погрешан је у овом погледу: што је Наполеон I, централизујући и милитаризујући администрацију, потиснуо сваку слободу и сваку инидијативу како код наставника, тако и код управитеља, па тако и код ученика. Слобода коју уживају зсћоо1 ђоуз, природно је, чини њихово бављење у колежима много срећнијим, но што је то случај с Француским ђацима у лицејима. И, потом, они играју игре, којима се користе, па чак у којима и претерују, као што констатује и сам г. Вгеге1оп, који овом приликом подсећа на речи Грејеве, које је овај изговорио гледајући гимназисте кад играју : ^Тамо где је незнање благословено, било би лудо бити паметан". Као што се види г. Вгагекоп увелико хвали Француски систем. У ногледу административном он је отворено и чисто изјавио да централизација показује неоспорних преимућстава. У погледу наставе, кад се о томе говори, он налази да лицеј ствара људе који знају врло много. Противно томе никако не воли онај школски дух и тежњу да се.постане службеником, коју је тако често посматрао код Француског ђака. У овом погледу претпоставља Француском ђаку $сћоо1 Јзоу који је много окретнији, одлучннји, и који ће кад тад постати човеком од ипицијативе. Напослетку се г. Вгагекоп дотакао и Финансијске стране виших школа. Колеџп еглески, најглавнији, најтипичнији, они које увек свако наводи кад чини поређење, потроше готово сви једнако по три хиљаде пет стотина динара годишње на једног ђака. То је тачно три или четири пута онолико колико у Француској: Сви ће родптељи бити сагласни у томе даје ово разлика коју треба имати на уму, кад се хоће да пореде ствари, које се могу поредити између себе. Т^е Тетра, — 1-1-1912. — т. * Знач:ај казне и награде у васпитању за прво доба 1 — Г-ђа ВогоШеа Веа1е поставља као принции да је циљ васпитања да упути и доведе децу да хоће оно што је добро. Свака акција треба да буде процењена по намери која ју .је диктовала: свршен човек треба да слуша само своју савест, не дајући да на н. утичу идеје о награди или о казни. Но та савест не посто.ји још код детета, тога радп треба је створити и њом руководити. Дужност је и задатак сваког васпитача да научи дете оном шта је добро, као и да му покаже шта је зло. Зато што добро собом доноси задовољство и награду, а рђав рад казну, дете ће инстипктивно тражити пре оно прво но ово друго. На дете се могу у ово доба лако применити оне речи: Они који никад не слажу, добиће колач, а они који недељом иду у цркву, понедеоником могу рачунати да ће добити колач с млеком и јајима.

1 Мишљења о овом плтаљу трију Енглескиња које су лознате као просветне раднице.