Prosvetni glasnik

НАСТАВА Н КУ.1ТУРА

205

Но, понављамо још једном, свако дете има своју персонадност, свој укус и евоје назоре. Његов дух никад не задржава иаеиван положај залуталог путника, који у ноћи опекује муњу која би му показала-пут; дете се упућује оном, што га интересује. И опо што дете интерееује није, као што смо већ показали, ново, што се непрекидно обнавља, није оно чудновато, ни оно што је удаљено, ни прошдост, према чему је оно 'равнодушно зато што му је то непојмљиво; аега интересује оно што му је бдиско, стварност бдиска и садашња за љегове осећаје. Сии своје расе, биљка свога земљишта, наш ученик је •снежношћу пажљив према ономе што га доводи самом себи, његовом искусгву, ономе што му је „позпато"; он види, он осећа оно што су му његово васпитање а можда и нас.гедство приуготовиди да види и осети. И сви ми имамо интуицију ове педагошке истине. Кад нам се, кад говоримо нашим ученицима деси, да се изгубимо у апетрактним или конфузним објашњењима и када се одједном осетимо далеко од наше слушаонице, тада ее инетинктивно дохватамо каквог поређања, каквог прибдижавања домородапкој средини, тада се обратимо породици, разреду, селу, и тражимо гранчицу спасења у „проживљеном". Средина, то је центар непрекидног интересовања, то је извор свих аперцепција. Врдо је важно брижљиво сачувати нашој настави контакт са том средином. Под том једном погодбом могу наше декције рефдектирати на конкретну стварност, и она ће имати за подазну тачку асимиловане идеје, врдо блиске размишљањима и обичним емоцијама ученика. Полазећи од средине, да се њој непрекидно враћамо, проширујући постепено и лагано дечје искуство лако ћемо му одржавати пажњу, јер сва нова запажања биће прихваћена од многобројних стечених идеја, све ће оне бити прихваћене „познатим" које је богато идејама које производи. Подразумевамо средину моралну или еоцијалнц, дела људска онако исто каогод и средину физичку или ириродну, објекте и Феномене. Пепосредна средина, редукција великог света, пружа нам истина не све наставно градиво, али ипак полазну тачку, основицу и као субтратум свих основпих знања, онај минимум знања, који није никако допуштено незнати. На тај начин се васпоставља код наших ученика поред опште инФОрмације о свему а нарочито о њиховој отацбини, тачно познавање средине у којој су позвани да живе и да раде и која постаје у толико интерееантнија и дража, у колико је више познајемо. Наша настава треба да буде, речено је то већ и много пре нас, „смишљено и генерализовано проучавањо онога што дете види око себе". Непотребно је да би се остварило ово удешавање васпостављати „регионалне програме" изузев специјалних случајева, на пр. кад је реч о агрикултури, рнболову, и т. д. Службени програм и није уо-