Prosvetni glasnik

208

ПРОСВЕТЕН ГЛАСННК

* Немди о реформи предавања религије. — Питање о реФорми религнозно-моралних нредавања сада .је у Германнји на дневном редт и занима не само иедагошке већ и најшире друштвене кругове. Цео проблем довољно је комиликован, јер садржи, иоред иолитичке стране која је изражепа у захтеву да се црква издвоји од школе, и читав ред чисто иедагошких задатака. ЈПто се тиче иолитичке стране ироблема, она је садржана у пптању: ко ће пмати одлучпи значај у религиозно-моралнпм предаван.има — школа или црква? По конФесионалшш школама то ће се питање несумњиво решити у корпст цркве, јер је она по тпм школама метнула своју руку и на остале предмете. У спмултаним школама педагошки рад. и ако ослобођен од притисака црквених догми, ипак је у рукама свештенства разних религија. јер су предавања о вери у њиховим рукама. Треће решење предвиђа прелазак религиозно-моралних предаваља искључиво у школске руке, која га и поставља п пзводи, водећи рачуна једино о захтевима педагошког карактера п о онштим задацима васпитања п образовања. Овакво пзвођење ролпгиозно-моралнпх предавања сада је већ остварено у сеоскнм гимназијама Лицовим (Напс1ег21ећип§8ће1т) и има циљ којему теже сви прогресивни немачки педагози. Па ииак у области ових захтева нису пскључена, јер их већ и има, и противна мпшљења. Један део педагога, које воде народни учитељи из Бремена, претпостављају да ће школа, ако ирими па себе да извршује задатке религиозно-моралних цредавања, најбоље извршитп примљени посао, ако се одрекпе не само оваке црквене догме. него чак п уопште од часова морала и религнје. Бременски педагог Хансберг, у свом реФерату који је недавно читао у Мпнхену, потанко је развио и објашњавао то своје гледиште. Како он мисли, религиозно васпитање не може остати једино у простом учењу каквих било Формула или заповеди, било црквених било проФаних. Суштина је религпје у осећању дубоког поштовања п одушевљавања пред свим великим у природи и човекову животу; а такво осећање не може се пробудити. по поруџбини, на одређенпм часовима. Без изузетка, сви школски предмети дају материјала за религиозно васпитање у том емоционалном смислу; оно не може имати парочито место у школском плану, јер треба да прожима сва предавања свих предмета. Опонент Хансбергу био је у Минхену нопуларни доктор ХорнеФеФер, Ничеовац и проповедник нове слободне религије. Слажући се са основним поставкама известиочевим, тврдио је да примање утврђеног материјала у природним, исто као п у хуманитарним наукама, мора бити издвојено од задатка буђења оних осећаја који чине суштину религиозног и моралног сазнања. Отуда извод — чуваље и надаље нарочитих часова религије и морала. Умерепији правац представља „Савез за реФорму религиозних предавања ', који је основан с јесени прошле годпне, а којему је председник проФесор Рајн. Приликом организовања, које је било у Јени, утврђено је да нови савез стоји на средњо.ј позицији између религиозног нихилизма и протестантског или католичког догматизма. Он тежи да ослободи религиозна предавања од црквенпх власти, чувајући у исти мах самостални значај и хришћански карактер. Основне захтеве савеза Формуловао је проФесор Рајн у ово пет тачака: 1. учитељ не мора бити под прптиском никакве бого-