Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

345-

Овим тим се само могу објаснлтп онн учестанн захтеви да се врате стари иснити, као и Факт да су и директорн и наставннцн већ у нрвој годнни живота новога закона тражили старо убележавање оцена, на на много места и срачтнававе оцена по дотадашњем старом аритметичком начину.. Разредна Већа, та несумњиво савремена установа, једва ачо су у понекој школи успела да, сем свршавања послова око завођења оцена и кажњавања ученика. уђу у дух наставе и васпитног утицаја и уздигну се изнад голе канцеларијске Формалности без икаквог зпачаја за дух наставе, без икаквог васпитног утицаја на своје васпитаннке. Стари начин рада, по коме ее главни школски посао своди на задавање и оцењивање, нотпуна је супротност правом наставном и васпитном послу: Школа треба да буде радионица а не слишаоница, А наша је школа, поред свих законских одредаба, остала н даље слпшаоница, у којој се поглавито задаје, иепптује, оцењује, отерује на место што се није знала лекција. место да буде слушаоннца у којој се ученицнма тако предаје да све науче. Наша. школа натерује чес-то родитеље да узимају учнтеље слабнјим ђацима, који ће их поучаватп код куће, и не вндн аномалију и признање своје немоћи. кад допушта иретпоставку да ће један ђак старијег разреда, или и студент, у сваком случају спремити и научити ученика боље него што то може учинпти школа. А закон је хтео да стане на пуг свнма тим аномалијама. Сузбијајући оцену на свега три момента у школској години (чл. 35. закона о средњим школама), закон је хтео да с-твори од учнонпца у средњим школама радионице, у којнма ће се заједничком сарадњом наставнпка и ученика развијати умне подобностп ученичке, ученпци навикнвати на рад, интензиван, систематски, колико користан н озбнљан, толнко пријатан и незаморан. Законје хтео од два табора, у којима се због неједнаких снага и неједнаког оружја доскаче и довија да би се дошло до крајњег резултата — сведоџбе — да створиједџу органску складну целину. Јер, против тако често петицане тврдње, да школа нреоптерећава децу, има само један лек: свести сву тежину образовања и интелектуалног усавршавања на рад у школи, а ван школе и часова оставити детету што внше времена и чогућности да развија своје Физпчке моћи, да допуњује н шпрп круг свога сазнања чнтањем, и у несми, музици, лепим вештинама уопште, да тражи н налазн нзраза осећањима свога младићског дбба. — Само оваквим радом долази се до правилног и срдачног односа измђу наставника и ученика: односа васнитаника према васпнтачу а не према неумптном судији. Насупрот свему томе јавља се брига неких директора н наставника, како ће норед нових Бележннца н Разредница, обавештавати родитеље о успеху, о оценама њихове деце, како ће разредне старешине што брже издавати уверења ученнцнма који мењају завод или напуштају школу. То ме изазива да допуним објашњења која сте добили са Бележницама и Разредницама, По чл. 85, закона о средњим школама разредна се већа састају реровно крајем сваког месеца; чл. 86 казује ради чега су ти састанци. И разредно веће не може свесно одговарати свима дужностима све дотле, док чланови његови не познају свестрано ученике својих разреда, носебице и као целину. И кад се у разредном већу крајем сваког месеца претреса ученик по ученик, и цео разред укупно; кад свакн наставник каже гато има о сваком ученику а разредни старешина забележи у Разредници нли ггојединачне напомене или заједничко мишљење о ученику, та забелешка тицала се она