Prosvetni glasnik

362

нр0свет11и гласник

Ја много полажем на узајамно учешће родитеља и уненика у задругама. Само тако може ее утицати на ученике. Њнх треба отимати од улице и зла друштва, па их везивати за наставнике и родитеље. Ту ето биће с места почетак бољему моралноме васпитању наших ученика. Могло би се приговорити како школске задруге у Немачкој не узимају у управу ученике. На то има један снажан одговор, а то је овај: Социјалне нрилике у Немачкој друкчнје су него у нас. Демократски дух српскога народа потпуно се поклапа с оваквом организацијом, какву ја овде предлажем. На демократији срискога племена осннвају се све наше народне и државне установе, па следствено мора и ове наше српске школске задруге. Има један снажан приговор свему овом послу, а то је да он намеће нове дужности наставницима, не дајући им за то какве материјалне нове награде. То је истина и то ће признати сваки грађанин Србије. Али јаверујем, да ће држава и народ признати овај труд учитељима. То су признале све културне земље, па ће признати и Србија и српски народ. Само Фрапцузи раде то за славу отацбине, али наше су прилике друкчије. Ми морамо признати нашим наставницима и овај труд и достојно га наградити. Најзад, треба помишљати и на ово: Улазећи у ове широке и по моме мишљењу корисне послове за народ и државу, наставннци ће дати нова доказа да су они најкориснији и најпотребитији службеници народа и државе. Они ће радом у школским задругама дати још нова доказа о великој користи и потреби својој за сваки народни и државпи напредак. А кад то буде, зар може и материјална награда да изостане? Не, она мора доћи. Српска школска задруга имала би девет одељака, које помињем у предлогу правила, која сам за овај скуп спремио и која имате у рукама. Она ће уједно бити и основа данашњој дискусији. Материјална средства имала би задруга у улозима чланова, од забава, предавања, концерата. завештања и поклона. Али главни извор био би у школарини. По државном буџету за 1912. годину школарина у гимназијама износи 126.755 динара. Ириход школскога Фонда народних школа предвиђен је у буџету са 100.000 динара. Обе ове суме имала би држава да устуии школскнм задругама. А пошто је држава решена да утроши школски фонд , опда она мора школскИм задругама народних школа давати из буџета 100.000 динара годишње. А може ли се у овоме успети? Ја мислим да може, ако се проФесорско друштво и учитељско удружење својски заложе за ову ствар, коју ће, без сумње, потпомоћи и цела наша журналистика.