Prosvetni glasnik

368

ЦРОСВВТНИ ГЛАИИВК

Још се вели да дечија штедња у школи није њихова, него њи хових родитеља. Не штеде, каже се, деда него њихови родитељи. То не треба тако да буде; него деца нека штеде онда кад она стану зарађивати, нека штеде од својих нара, а не од очевих, Какви појмови! Каже се: Родитељи су друго, а деда судруго! Оно што је родитеља, није дечије. Истина, они живе у једној кући, они су једна крв и једна кост, ади „ако смо ми браћа; кесе нам нису сестре". Отац и син (дете) то су две разне средине, оно гато штеди отац, то је његово, оно што би дете штедидо то је- друго. Управо дете и не може да штеди, јер оно не зарађује, оно нема ншнта, све је очево и материно. Ако би овако строго логично даље ишди могли би најзад доказати да отац и син нису ни род. На све то има овај одговор: Онога дана кад дете зарађује није више~ дете, то је човек. Онда ночети учити га штедњи, доцне је! Ја сматрам да су моја деца исто то што ија, даје све оно што је у нашој кући наше т. ј. моје и њихово; да ми сви треба заједничкп да радимо и да сваки по својој могућности штеди. А зар наша деца баш ништа не вреде? Зар оно пет пара што дамо нашој деци нису она зарадида и заслужила својим добрим животом, својим лепим владањем и вредноћом? Зар у нмма нема осећаја да нашој деци приредимо и какво уживање, а најрадије оно које је корисно. А где ће кориснијега но иомоћи им да се навикну да штеде. Та навика у доднијем животу биће им корисна као и наукз. Зар ми, родитељи, да их не учимо једној леггој особини, а та је да буду умерена и штедљива? А како ћемо их друкчије учити него животом? Теорије и предавања ту вреде тек на другом месту, Не, не, наша деца су исто што и ми, то је наш најрођенији род, с тога све што је иаше и њихово је. Од умерености и штедње до тврдичлука врло је далеко. То су две разне особине. — Што се тиче разноликости у штедњи, да ће један ученик донети 5 пара, а други 10 динара, то бити не може, јер правилима се регулисавају ти односи и они вреде за сву децу подједнако. У томе је баш онај моралан моменат дечије штедње. Наставници имаће више посла уопште ако се остваре школске задруге, али тај посао неће бити тако огроман као што се замишља. У штедионици наставници су скупљачи (сИе 8аш1ег), а не књиговође. Чисто Финансијске послове врши банка или штедионица или нарочити управник. Наставници примају једном у недељи (обично понедеоником) штеђевине од својих ученика, бележе све на списак, који вреди за целу годину и новац шаљу у банку, која то тамо свршава.