Prosvetni glasnik

настдва и култура

383

Могао бк се додати још јодан други разлог, сећајући се шта је рекао Жан Пол Рихтер : „играчке имају за деду само зато тако велику важност, што их она сматрају за жива створења". Својом покретношћу, својим скакањем и одскакањем лопта, нарочито, ако је еластична, олакшава боље но и једна друга играчка ову благотворну заблуду. Имао сам и сам последњих дана један доказ. Играо сам лопте у једном иредсобљу с дечком од чечири године. Добацивали смо један другоме лопту или смо је котрљали по ларкету. Ако би она застала пред вратима од трпезарије, дете би радосно узвикнуло: „Гле! лопта је гладна, хоће да једе!" Ако би лопта пошла пећи, дете би узвикнуло: „Лопта хоће да се огреје!" А ако би пошла вратима од књижнице, дете би рекло: „Лопта хоће да чита!" Она је постала у његовим очима право живо створење, оживотворено свима склоностима и свима потребама једнога човека. За овом персоннфикацијом лопте тежио је и сам Фребел, кад је захтевао да се сугерира детету: да лопта у свима својим разноликим покретима представља тицу која лети, мачку која скаче, малога брата који се скрива, Дуга је серија вежбања и игара, које Фребел замишља с лоптом, било да је пустимо да слободно скаче, било да је вежемо за конопац, за канап, присиљавајући је да прави хоризонталне или кружне обрте итд. Али, оно гато Фребел нарочито тражи, лежи у томе да све игре будт праћене песмама. малим припевима, који су прилагођени самој ствари и који локазују разне положаје лоптине. Око 1844 год. и сам је он компоновао око 100 оваквих песама, које је објавио под именом НипЛег1 ВаШеЛег. Песма игра врло важну улогу у детињем врту и троба похвалити Фребела, што је више него ико запазио њезину васпитну вредност. Има песама, којима мајке успављују децу, па зашто не би било и песама које би деца, која већ умеју да иду, радећи разне гимнастичке игре, у исто доба и певала. Нећемо се овде обзирати п на друге играчке које Фребел пружа деци као .што су куб, цилиндер, дрвена кугла. Дрвена кугла личи на лопту својим облпком. али се од ње разликује својом тврдом и тешком супстанцом; куб опет представља контра лопту, он представља мир, док лопта представља покрет. Цилиндер је опет средина између лопте и куба. Није случајно, што Фребел овако једно за другим упућује ученике на разне предмете, помоћу којих хоће да им развије њихове осећајне интуиције. Он иде редом рационалном прогресијом. Запојен идејом Хегеловом и тежећи и сам као и онај за пзмирењем противности, да би доспео до јединства и хармоније, он иде од тезе антитези, да напослетку дође до синтезе. Овим првим даровима Фребел нарочито хоће да вежба осећаје и мишиће дечје, хоће дете да спријатељи с материјалним облицима, са својином материје. Но, са овим трећим поклоном истиче се нарочито његова права намера која се састоји у томе: да деци у раду пружа материјал како би она сама састављала мале творевине по своме укусу, било подражавајући моделима који су им стављени пред очи, било ндући за^својим сопственим мишљењем и проналазећи нове облике, Свако дете добија збирку за конструјисање. Прва збирка садржи куб подељен на 8 једнаких кубова; друга куб подељен на 8 цигала; трећа куб подељен на 27 кубова и четврта куб подељен на 27 цигала. Помоћу свпју ових дрвених комада мали конструктор, мали архитекта вежбаће се, — и њему ће чинпти велико задовољство ова инструктивна игра да пре свега ствара облик предмета за употребу, сто, клупу зид, итд потом облике лепоте, ружице, звезде, итд., најпосле математичке Форме, многоугаоник, тропросветни гдасник , I кн>., 4 св., 1912. 26