Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

487

Ова граматика обухваха наставним програмом проинсано градиво граматичко за прве две године учења овога класичног језика. Писац је на тако малом простору успео, да изложи основне и најпотребније појмове из латинске граматике и још прегледно и тачно. Главна је пак и веома корисна новина љегове књиге што је потпупо ослободила ученика пзлишног баласта, пружајући му само оно гато му треба. и што је израђена према новим захтевима нашег наставног плана, који тражи само превођеае с латинског на српскп, а не и превођење са српског на латински. Поредећп поднети рукопнс са државним уџбеником за исти предмет, нашли смо: да Љтинска Граматика Г. Вулића може врло згодно нослужити у почетним разредима: а Латинска Граматика од Г. Туроаана опширношћу својом и начином излагања одговора схватању и узрасту ученика из виших разреда, где се исто граматичко градиво на широј основп проучава и утврђује. С тога смо мишљења, да се латинска граматика у рукопису г. Вулића може употребити као уџбеник у прва два разреда, у којима се удара основ за изучавање овог класичног језика, и топло је препоручујемо Просветном Савету, јер ће она веома олакшати почетнипима учење латинског језика. С одличним поштовањем, Милнв. Ј. Поповић Свет. М. Макспмовић, проФ. Мил. Ј. Мајзнер, проФ. На основу овог реФерата ' Савех је одлучио: да се Латинска Граматика г. д-ра Николе Вулића може препоручити као иривремени уџбеник у ирва два разреда у којима се учи латински језик. Г.г. реФерентима на име хонорара за реФеровање одређено је свега 60 динара. X Саслушан је писмени реФерат г. .Буб. М. Протића и г -ђце Малвине Гогићеве о књигама „Поуке за Домаћице" од г-ђце .Бубице Жељезовскове. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету, Прегледали смо Поуке за домаћице за ученице III и IV р. народне школе, које је израдила госпођица Љубица Жељезовскова. па нам је ч&ст поднети о њима своје мишљење. Обе су ове књижипе штампане као шесто издање, и на обема има напомена: »Употребу ове књиге у школама одобрио је Господин Министар Просвете«. Молбом својом од 4. марта ове године госпођица Жељезовскова тражи да држава откупи сад ове књижице за уџбенике у Ш. и IV. разреду основне школе. Зато ћемо мп изнети утисак овпх књижпца, кад смо пх прочитали, да би се видело треба ли држава да их откупи. 1. На првом месту истиче се тежња да обе послуже као ручне књиге уденицама при настави Поука за домаКице. Намера није рђава, Али се нама ипак чинв да је излишно, и кад не бн било погрешно, да се девојчицама пружа уџбеник из кога ће учити како се мету собе, како се сто намешта и успрема, коју собу треба узимати за спаваћу. чиме се застире под, у чему се готове јела, на чему се готове лтд. 0 овим стварима треба ученице обавештавати у згодпим приликама и у вези а наставом из других предмета. Уосталом расписом Г. Министра Просвете од 4. маја 1905. г. ПБр. 8465, наређује се да се у Ш. и IV. р. основне школе могу допустити уџбеници само за науку хришћанску и историју, разуме се сем читанака, што мп сматрамо да је правилно. Према томе" ове књиге не могу бити уџбеници. 2. Али и да нема ове наредбе, ипак не бисмо могли предложити да ове књижице буду уџбеници, и то из ових раздога: а. што има у њима доста ствари незгодно речених, на пр. у књизи за II. р. на стр. 21: »У свакој вући, у којој.се зна ред (кад је чему време) зна се место у соби. или соба у којој се сви скупљају ради јела, тог најважнијег дела у чо-

просветни гласние , I књ., 5 св. 1912.