Prosvetni glasnik

506

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

Дошло се до закључка иснитивањем већине био.аошких листова, да су деца несавлад .Ђива или лена обично синови неписмених, или родитеља који живе по најзабаченијим крајевима. Госпођипа Монтесори нарочито наглашава ову важну тачку: Код васпитача не сме никад бити предрасуде и напред створене идеје; васпитач треба да приђе у помоћ детету са идејом да га посматра и да га развије, водећи рачуна о тешкоћама, и покушавајући да му их мало ио мало изглади, али никада не сме да се укалупи у строги систем. Он треба да се постара да га васпита, не да ради већ да хоће да ради, и тога ради да покаже детету средство, како ће да ради а да га он не замени. Васпитач треба да се служи са више средстава да почне: да пробуђује код детета љубонитство и осећај за посматрањем, даучини сваки предмет привлачним његовим очима и нарочито да створи код њега слику, просту и чисту. Ова је потреба разви .јена у једној од најинтерасантнијих глава у методи Ментесори, после цитата из Дантеа: .1^ Ше раго1е 81 еп о соп{.е" (нека тво.ја реч буде одмерена). Врло многи. у најбољој намери, падају у сунротну погрешку, верујући да иомажу детету и да га подстичу објашњавањима и детаљним поређењима; они и не помишљају да је дечји мозак сувише млад у доба сво.је Формаци .је, и да се дечја пажња брзо замори напорима којима оно још не уме да да правца. Замењтање слике предметом чврстим и опипљивим као што су: ,јпсаз^п" госпођица Монтесори (геометријске Фигуре које се могу по вољи намештати и премештати у дрвеном орману) ослобођава демонстрације и допушта рад, акцију, која боље утискује успомену предмета у духу детињем; гест или покрет прилази у помоћ намћењу, и геометријске Форме чувају увек, у свој својој разноликости. извесну правилност, те и тешкоћа постаје мања. Довде се у Италији употребљавала метода која и у дечјим склоништима. Не би требало гледати у васпитном систему госнођице Монтесори алтерацију или усвајање ове методе; њезин систем потиче из сасвим различних принципа, из посматрања природе, из сваког дечјег темперамента посебице. Методе Фребелове, које траже од детета већу некретљивост, згодније су за интелигенције спорије код деце германске или англосакеонске расе. Остављајући више иницијативе и слободе својим ученицима, госиођица Монтесори је врло добро запазила потребу да допусти латинској деци више покрета и независноти. По њој дете треба да стекне само собом, мало ио мало, идеју о дисциплини, а да му се она не налаже. Она налази да се пређе и сувише потискивало старање о животу и акција код мале деце; треба их пустити да приведу извршењу идеју која клија у њиховим малим мозговима; па чак и ако је њихово напредовање спорије из њега извлаче стварну корист.